ING Software
ING Software

Вести

Реч ветерана: Славољуб Николић – Цаци

1t5w7c

Caci 2У журби и гужви која се створила испред стадиона, уочи недељног дуела са Чукаричким, препознали смо једно лице које одавно нисмо видели на Чаиру. Елегантан и дотеран, уз осмех као свој заштитни знак, овај сада већ средовечни господин љубазно се одазвао нашој молби да поразговарамо. Што се каже, на брзину. Мада, оно што смо чули од саговорника свакако нагони на дубље размишљање… Поштовани читаоци, било нам је велико задовољство да проћаскамо са Славољубом Цацијем Николићем, једним од ветерана Радничког, који је пронео славу клуба и града у оном чувеном и толико пута препричаваном походу кроз Европу, златних осамдесетих…


Већ на сам помен имена клуба у којем је стасао, Цаци је дубоко уздахнуо. Што се каже, прва љубав заборава нема…

  • Знате, било где да се спомене Раднички, где год да се налазим, ја се просто најежим. Свратио сам на пар дана у Ниш и родни Матејевац и на помен утакмице и догађања на стадиону, опет исти осећај. Навиру успомене, први постигнути гол против Сарајева, први наступ за први тим у Купу….саиграчи, најбољи Caci u Francuskoj 1фудбалер свих времена на овим просторима Пикси, легенде Дрда, Реџа, Војин, Зоки-Марадона… Да не набрајам, наљутиће се неко – уз осмех се присећа Цаци.

Статистика каже да сте били опасни по гол противника и ако сте играли као везни играч, а не као истурени нападач. На 185 утакмица – 52 гола, погодак скоро на сваком трећем нечу. Гледајући из данашње перспективе, многи “шпицеви” би вам позавидели.

  • Што се статистике тиче, напоменуо бих најпре, да би била много боља да ме нису кроз играчку каријеру пратили пехови, повреде и на крају позив за обавезно служење ЈНА. Први позив за младу репрезентацију Југаславије сам морао да пропустим јер ми је Румора (играч Динама из Загреба) поломио ногу. У Купу УЕФА имао бих забележене све наступе, али морао сам да напустим екипу због позива за служење Армије. Велики број постигнутих голова бих најпре приписао колективној игри коју смо практиковали. Екипа је била на окупу дуги низ година, ретко ко је имао мање од сто наступа за екипу, владало је велико другарство. Играчи су проводили по пет-десет година у клубу, били су то велики зналци свог фудбалског посла. У таквом окружењу није било тешко реализовати прилику за гол – каже Николић.

Поредите ли некад време у ком сте Ви играли фудбал са данашњим схватањем фудбалске игре?

  • У оно време, чини ми се, екипе су биле уједначенијег квалитета, јачине. У сезони када сам дебитовао за Раднички на крају првенства смо заузели 7. место. Иза нас су били, рецимо, Војводина на 13. месту, а Партизан се једва спасао испадања из лиге победивши у последњем колу тадашњу Будућност из Титограда и заузео 15. место. Куриозитет је, свакако, да је претходне године Партизан био шампион, а тим није нешто драстично променио. Играче који су отишли заменили су можда и бољи, али ипак… Опет, напомињем да су тимове чинили играчи који су дуго година наступали у контиунитету, тренери су били дуго година у клубу… Кад је већ о тренерима реч, могли су да развијају одређену стратегију за неки дужи период, а данас је малтене за Риплија то што је млади стручњак у Нишу остао још једну сезону за екипом. Фудбалери се обавезују уговорима на кратке периоде од 6 месеци, нема ту стратегије, то може тренутно да пружи неке резултате, а онда настаје још већа дубиоза – повлачи Николић занимљиву паралелу између „његовог“ и овог садашњег фудбала.Sofia 1

Стога је логично било да га, приближавајући се крају овог „блиц“ интервјуа, приупитамо каква је његова визија за неко боље сутра Радничког и уопште српског фудбала?

  • Не бих се генерално бавио српским фудбалом, али што се Радничког тиче, опет се враћам на ону причу о колективитету и континуитету. Уједно, поставио бих питање на којем нивоу нам је школа фудбала, а на ком инфраструктура. Када се вратимо на причу о походу Радничког кроз Европу, видимо да је скоро цео тим био састављен од фудбалера који су рођени у Нишу или на домак Ниша. Зашто данас деца из Ниша и околине завршавају у Београду, а нису још средњу школу завршили. Ако Раднички, као највећи клуб у региону може да им понуди терене за тренирање, квалитетне тренере и проходност ка првом тиму који игра значајну улогу у лиги и зашто не, такмичи се у европским такмичењима, скоцентрисаће квалитет код себе. То је један сегмент који је приоретан, који треба убрзано развијати – захуктао се Николић и више му питања није требало постављати.

CaciБез двоумљења је указао на основне приоритете са којима би Раднички морао да се суочи, ако жели да трајно буде конкурентан нашим највећим клубовима:

  • Треба искористити све ресурсе који су на располагању, а ту видим и ветеране нашег клуба. Неко се од нас бави приватним бизнисом, ја сам конкретно у Француској, стекли смо одређене контакте и треба то искористити. Постоји безброј начина за промоцију Радничког ван Ниша и ван Србије. Ми смо на располагању, само треба понекад да се неко сети да нас позове. Знате ли колико турнира млађих категорија фудбалера се организује у Француској у току године… Дакле, наоружајте се стрпљењем и уложите онолико колико можете у инфраструктуру, направите план за неколико година унапред и крећите се одлучно у том правцу. Развијајте школу која ће, као својеврсни расадник талената, уз напоран и квалитетан рад, убрзо постати највећи и најбољи финансијер клуба – указао је Цаци, недвосмислено и прецизно, баш као и онда када је давао голове, на основне проблеме које треба решавати како би се Раднички трајно поздравио са туробним сивилом просека и уздигао са на ниво који сви прижељкујемо, ниво који гарантује Европу…

Сваке године!“”””