ING Software
ING Software

Вести

Још се питају „Куде је тај Ниш“

WP_20170405_006

*Раднички је те славне 1981/82 елиминисао Наполи, Грасхоперс, Фејенорд, Данди јунајтед, а круна успеха била је победа над Хамбургером 2:1 у првој полуфиналној утакмици Купа УЕФА

*Како је Дрда дао гол каријере, како је Дриза ставио Хрубеша у мали џеп, зашто је, испоставило се, 2:1 било мало за финале и још много тога везаног за дуеле са ХСВ-ом могло се чути, још једном, јуче на Чаиру


Није лако ни сетити се нечега што се догодило пре 35 година, а посебно је тешко онима рођеним у каснијем времену да спознају грандиозност једног таквог успеха. Али, ако се неки догађај урезао у сећања овдашњих љубитеља спорта, то је та чувена утакмица Радничког и Хамбургера у полуфиналу Купа УЕФА, играна сада већ давног 7. априла 1982. године. Већа и значајнија утакмица није играна у Нишу! Полуфинале Купа УЕФА, како то сада, када наши клубови испадају у „сезони купања“, нестварно звучи. Али ето, догурао је тај малени Раднички великог срца до саме завршнице престижног европског такмичења, који је тада био и јачи и интересантнији, него садашња Лига Европе. Јер, тада су у Купу шампиона играли само прваци држава, а сви остали су морали у Куп УЕФА или у Куп победника купова, који је окупљао победнике националних купова.

Раднички је, подсетимо, у своју другу европску одисеју ушао као трећепласирани тим ондашње Југославије, а онда редом избацивао Наполи, Грасхоперс, Фејенорд и Данди јунајтед. На жребу у Цириху, у конкуренцији Кајзерслаутерна, ХСВ-а и Гетеборга, судбина је Нишлијама доделила тим из Хамбурга, који је био у великој експанзији. Многе рекорде у Немачкој потукла је та чувена екипа коју је са клупе предводио Ернст Хапел, а већ следеће године освојила је и Куп шампиона, савладавши у Атини Јувентус 1:0. У том и таквом Хамбургеру играла су четворица немачких репрезентативаца, који су пар месеци касније играли у финалу Мундијала у Шпанији. Магат, Хрубеш, Калц и Јеронимус били су део чувених „панцера“, а Фон Хесен, Хартвиг и Данац Баструп играчи које би пожелео сваки европски тим у то доба.

Е та екипа се 7. априла 1982. године намерила на Раднички. Карте су плануле за пар сати и само су они најсрећнији и најсналажљивији могли на утакмицу. Нишким улицама владала је карневалска атмосфера, аутомобили су бесомучно трубили, деца су имала скраћене часове у школи, ваздухом се ширио мирис роштиља… Сат пре утакмице, Чаир је био препун. А ТВ пренос жељно се ишчекивао у читавој земљи. У сјајном мечу, Раднички је славио са 2:1 и стигао до вероватно највеће победе у историји клуба. Реванш је, међутим, припао Хамбургеру који се пласирао у финале, где је, у оба меча, изгубио од Гетеборга, који је са клупе предводио чувени Свен Јоран Ериксон.

Јуче на Чаиру, окупио се највећи део те славне и непоновљиве генерације нишког тима и још једном су евоциране успомене на та давно прошла времена када се у Нишу живело за фудбал и Раднички. Са њима су били и тадашњи председник клуба, а касније председник ФСС Немања Станковић, као и Душан Марковић, некадашњи новинар “Народних новина”, који је извештавао са свих утакмица Радничког у Европи.

Бројне новинарске екипе дочекао је капитен тог тима Милован Обрадовић:

- Та утакмица са Хамбургером била је круна једне генерације, која је постигла успех о којем се и дан-данас говори као о нечему најлепшем што је овај клуб доживео. Пазите, тај Хамбургер је тада био најбоља екипа у Европи. Наравно, мени ће тај меч остати урезан у сећање и због победоносног гола који сам постигао. Ево овако је то било: примио сам лопту негде овде на центру… и онда – објашњавао је Обрадовић млађим колегама како је у 75. минуту савладао Штајна за победу од 2:1.

Популарни Дрда све је детаљно описао у својој књизи коју је назвао „Кад је Европа стрепела“, али најјаснија сећања на то време има Милош Дризић, који нипошто није дозволио да се забораве и они који нису више међу живима:

- Драго ми је да поново видим своје другаре и некадашње саиграче и надам се да ћемо још дуго обележавати овај непоновљиви успех нашег клуба. Желео бих и да споменемо оне који нису са нама, комплетан стручни штаб Дуцу Ненковића, Илију Димоског, доктора Божидара Миленовића и физиотерапеута Вукосава Коцића. Напустили су нас и наши саиграчи Санид Бегановић и Драган Радисављевић, али и новинар Миле Николић

Са Милошем Дризићем одувек је било милина разговарати. Јер, њему питања није потребно постављати…

- То је била једна незаборавна утакмица. Стадион је био препун, мислим да је на Чаиру било и више од 25 хиљада људи, сви су скандирали „Југославија, Југославија“ и клицали Титу. Такво је време било. Ја сам тад био најмлађи у екипи, а имао сам најтежи задатак да чувам чувеног Хорста Хрубеша. Сећам се да ми је, дан пред дуел у Нишу, тренер Ненковић рекао да верује у мене, да сам бржи и да више скачем од њега и да нема потребе да га фаулирам, напоменувши ми да ће ме заменити оног трена кад начиним први фаул. То ми и дан данас звони у ушима – са сетом је говорио Дриза о свом чувеном дуелу са робусним центарфором Хамбургера и немачке репрезентације, кога је ставио у „мали џеп“ и знатно допринео великој победи од 2:1.

И дан данас, Дризић жали што Раднички није постигао и више:

-Били смо много бољи на тој првој утакмици, имали још неколико шанси и да смо са бољим резултатом отпутовали на реванш, ко зна како би се завршило. Али, што више времена пролази, то више шватам колико је оно што смо ми постигли велико и, на жалост, чини ми се и недостижно

Уз златну генерацију Радничког био је и њихов тадашњи председник, а касније и први човек српског фудбала Немања Станковић, који каже да ниједан успех није случајан, а нарочито није био тај…

- Та генерација је брижљиво селектирана. Ми смо били регионални клуб, није било шансе да неки добар играч из Лесковца, Пирота, Врања, Алексинца прескочи Ниш и оде у неки други клуб. Сваки играч је био испоштован, за други уговор је добијао стан, а уз Раднички је стајала целокупна нишка привреда, која је у то време била јака и респектабилна. Сад су нека друга времена

Јесу, битно су другачија, али та златна генерација Радничког и њихов велики успех никада неће бити заборављени… Никада!

Зоран Петковић


 

WP_20170407_001

ГЕНЕРАЦИЈА ЗА СВА ВРЕМЕНА: Обрадовић, Миленковић, Војиновић, Дризић, Панајотовић, Стевановић, Аврамовић, Станковић, Антић, Стојиљковић (горњи ред), Ринчић, Радосављевић, Алексић, Милошевић, Гавриловић и Савић (доњи ред).


 

РАДНИЧКИ-ХАМБУРГЕР 2:1
Ниш, 7. априла 1982. године. Стадион Чаир. Гледалаца: 25 000. Судија: Луиђи Ањолин (Италија). Стрелци: -1:0 Бегановић 49. -1:1 Фон Хесен 55. -2:1 Обрадовић 75.

РАДНИЧКИ: Миленковић, Гавриловић, Обрадовић, Бојовић, Војиновић, Дризић, Стојиљковић, Ђорђевић, Николић (Станковић), Алексић (Радисављевић), Бегановић.

ХАМБУРГЕР: Штајн, Калц, Грох, Јакобс (Ђорђевић), Јеронимус, Хартвиг, Милевски, Фон Хесен, Хрубеш, Вемајер, Баструп.