ING Software
ING Software

Вести

САОПШТЕЊЕ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА РАДНИЧКИ

radnicki-h

Иако се ради о теми која не треба да буде повод за препуцавање, Фудбалски клуб Раднички Ниш мора да реагује на неистине које су изнете на појединим српским порталима.

Чланови наше екипе која је 1982. године стигла до полуфинала Купа УЕФА, окупили су се данас поводом смрти Душана Митошевића, најбољег стрелца Нишлија свих времена, а тврдње да су они то учинили самоиницијативно једноставно нису тачне.

Митошевић је након дуже болести преминуо на Кипру у 68. години живота, а Фудбалски клуб Раднички је одмах преко свог званичног сајта обавестио јавност о томе, уз опширан текст о његовој богатој играчкој и тренерској каријери, са посебним освртом на период проведен у Нишу.

Пошто је сахрањен у Лимасолу, његови некадашњи саиграчи одлучили су да му одају последњу почаст окупљањем на стадиону Чаир, а клуб је свакако био укључен у овај догађај. Чланови најужег руководства Радничког, који тренутно нису у Нишу, задужили су секретара клуба Александра Комадинића да активно учествује у организовању данашњег окупљања, и он је то учинио, пружајући сваку могућу помоћ и подршку легендама “Реала са Нишаве“.

Фудбалски клуб Раднички поштује своје бивше и садашње фудбалере и због смрти Душана Митошевића прва наредна такмичарска утакмица на стадиону Чаир почеће минутом ћутања.

У нади да више нико због оваквих ситуација неће покушавати да руши клуб неистинама, желимо да поручимо да је Раднички на правом путу и да га у томе нико не може зауставити. Клуб је финансијски консолидован, налази се на позицији која води на међународну сцену и као такав ће увек стремети ка највишим циљевима и никада неће запоставити своје некадашње асове, који су проносили његову славу широм Европе и бивше Југославије.

А што се тиче самопрозваних “бранилаца” наслеђа клуба, који континуирано шире лажи и спекулације у јавности како би оптужили садашње руководство за све и свашта, овај пут су прешли сваку границу пристојности. Невероватно је да неко ко се представља као новинар допусти себи да његов лични анимозитет према руководству Радничког измени контекст данашњег догађаја на стадиону Чаир. Нажалост, пре свега њихову, на разне интерпретације и спекулације можемо да одговоримо само чињеницама. Потребно је да само погледају врх суперлигашке табеле где ће видети Раднички. Сигурни смо да их сваки поглед ка врху боли, јер тиме сваки њихов квази-аргумент пада у воду.

Подсетили би све те „моралисте“ да је дуг Радничког, када је дошло садашње руководство, био већи од два милона евра и да се клуб налазио на ивици финансијског амбиса. Да је било онако како су они желели, Раднички данас вероватно не би ни постојао.