ING Software
ING Software

Klub

Najveći sportski brend grada Niša i jugoistočne Srbije.

Tradicija duga preko 90 godina.

Osnovan 24. aprila 1923. godine.

Polufinalista kupa UEFA 1981/1982.

Navijači

Navijačka grupa „Meraklije“ nastaje 20. septembra 1989. godine, tri dana pred prvenstvenu utakmicu Radnički – Crvena Zvezda mada je i pre toga takođe bilo organizovanog navijanja na jugu Čaira. Prvo veliko i organizovano navijanje desilo se 1962. godine kada je Radnički izborio svoj prvi ulazak u prvu ligu, protiv Vardara, kada je nekoliko hiljada navijača iz Niša okupiralo Skoplje i navijalo za tadašnje “plave”.

vgw

Već naredne sezone 14. aprila 1963. godine ime „Real sa Nišave“, kao simbol snage niškog prvoligaša, pojavilo se prvi put na transparentu na utakmici FK Radnički – OFK Beograd. Ovo laskavo poređenje sa Real Madridom, započeto među 13 studenata, a kasnije i opšteprihvaćeno, najbolje pokazuje koliko je niška publika volela svoj klub, ali i cenila postignute rezultate. Po njemu je Radnički nešto kasnije dobio i nadimak s obzirom da se transparent mogao videti na svakoj utakmici Radničkog na Čairu u periodu 60-ih. Od tada pa nadalje niški Čair važio je za vruć teren gostujućim ekipama delom zbog igre Radničkog a delom zbog paklene atmosfere koju su pravili njegovi navijači na svakoj utakmici i koji su popunjavali tribine neretko do poslednjeg mesta. Međutim, prvo navijanje u ultras maniru vezuje se za učešće Radničkog u kupu UEFA (1980-1983) kada se kače i prvi transparenti („Real iz Niša Evropom juriša“, „ Real iz Niša sve redom šiša“), palili su se dimnjaci, pevale pesme.

www

Posle jedne godine igranja u drugoj ligi Radnički se vraća u elitno društvo, ali nikada više nije konkurisao za vrh tabele. Te 1986. kada je Radnički ponovo izborio ulazak u prvu ligu. Treba pomenuti i gostovanje beogradskom Radu kada je oko 500 Nišlija bodrilo Radnički na Banjici u odlučujućem meču. Od 1986. do 1989. godine nije zabeležen nikakav oblik organizovanog navijanja u najvećem gradu južne Srbije. Ali u septembru 1989. godine, tri dana pred utakmicu sa Crvenom Zvezdom, donosi se odluka o osnivanju nove navijačke grupe koja će bodriti Radnički i stati rame uz rame sa ostalim navijačima tadašnje Jugoslavije. Uzevši u obzir sve predloge, kojih je bilo puno (Meraklije, Vojvode, Gvozdeni puk…), najvatrenije pristalice Radničkog jednoglasno prihvataju predlog Cacija, jednog od viđenijih na jugu u to vreme, tj. ime Meraklije.

 7o

Grupa je 1990. godine, kada je navijanje na ovim prostorima doživelo procvat, imala oko 1,000 članova, ne samo iz Niša nego iz Leskovca, Pirota, Aleksinca, Prištine i ostalih gradova mada se na utakmici protiv Hajduka (5:1) okupilo oko 2000 najvatrenijih pristalica Radničkog. Još od početka Meraklije su se isticale lepim transparentima („Meraklije-Niš“, „Bilo kuda uz Radnički svuda“, „Brigate Fanatiko“, „Naisus“, „Bikovi“, „Tifo Klinci“…). Prva zvanična zastava Meraklija koja je okačena na južnoj strani čaira bila je “Meraklije-Niš”, nešto pre osnivanja same grupe na utakmici protiv Borca iz Banjaluke.

kp

Raspadom bivše države, vođstvo grupe preuzima mlađa generacija Meraklija koja će predvoditi niške ultrase u nailazećem periodu. Prvi zadatak u novoj skraćenoj ligi bio je marketinški razvoj Meraklija. Novi ljudi u upravi niškog Reala su ubrzo počeli da ispravljaju greške svojih predhodnika i odlučili se na maksimalnu saradnju sa svojim navijačima. Shodno poruci sa transparenta “Bilo kuda uz Radnički svuda”, Meraklije su proputovale celu državu. Bile su prisutne na svim utakmicama koje je Radnički igrao kao gost u Beogradu, Novom Sadu, Bečeju, Zrenjaninu, Kuli, Nikšiću, Subotici, Kruševcu i mnogim drugim gradovima. U tom periodu idol Meraklija bio je Zoran Banković koji će u srcima Meraklija većno ostati upamćen kao legendarna petica. Iz tog perioda treba pomenuti i bratimljenje sa grupom „Blue Marines“ iz Subotice kao i navijačkom grupom „Varvari“ iz Podgorice, a Meraklije su i dan danas u izuzetno dobrim odnosima kako sa momcima iz Podgorice tako i sa Subotičanima.

Što se tiče ostalih vidova navijanja Meraklije su prvu koreografiju napravile novembra 1995. godine na utakmici sa Crvenom Zvezdom kombinacijom crvenih kartona baklji i dimnjaka. U tom nekom drugom periodu navijanja na Čairu, Meraklije su bile najponosnije na svoje tranparente, koji su realno spadali među najlepše u tadašnjoj Jugoslaviji. Među njima su se isticale zastave „South Boys“, „Red Chaos”, „La Mafia”, „Fedayn Unity”, „Brigate Fanatico”, „Južno Prugaši“, „Icepi Gi Svi“ i tada druga po dužini zastava u zemlji „Meraklije – Radnički Niš“. U peridu od 1994-1998 Meraklije su zabeležile zlatan period u svojoj istoriji. Povremeno se pratio i rukometni klub Železničar. Bilo je i neverovatnih nastupa u hali sa preko 1000 ljudi u kopu, konstantna brojnost i odlične bakljade posebno na evropskim kupovima između popularnog Želje i Lemga kao i Gudmea.

Sezone 2000/01 Radnički ispada u drugu ligu. Već od sezone 2001/02 brojnost Meraklija kretala se do 100 ljudi kod kuće i oko 50 na gostovanju. Te godine odrađena su mnoga gostovanja u mestima bez organizovanih navijačkih grupa tako da je ona bila poprilično neinteresantna. Radnički je kao prvoplasirana ekipa izborio plasman u prvu ligu zbog čega će kasnije i zažaliti jer je ta sezona bila jednostavno kobna za niški tim. Radnički je sezonu završio na poslednjem mestu zabeleživši samo 2 pobede, 5 nerešenih utakmica i čak 27 poraza. Mnogi su tad stekli utisak da se organizovano radilo protiv Radničkog jer je bio nepoželjan u ligi gde su bili mahom beogradski klubovi. Mnogi su se posle ove sezone totalno razočarali ne samo u Radnički nego i u celokupan srpski fudbal. Bila je to najgora sezona u istoriji kluba, a te sezone su odrađena nekoliko gostovanja. Broj ljudi sa juga se masovno osipa a jezgro ostaje na nekih 50 navijača. Od sezone 2001/02 Radnički igra u drugoj ligi, a broj Meraklija ne opada već postepeno raste dolaskom mlađih momaka koji su shvatili da ne postoji ništa lepše od bodrenja svog kluba iz svog grada pa ma gde i ma u kojoj ligi on bio. Intenzivno se radi na marketingu (majice, šalovi, duksevi…) i novom regrutovanju mladih navijača. Meraklije su prisutne na svakom gostovanju svog kluba u brojci između 50 i 100.

Sezone 2004/05 obeležena je 15-ogodišnjica postojanja Meraklija onako kako dolikuje niškim ultrasima i njihovom imenu u skladu sa ne toliko velikom brojnošću (400-500 ljudi) kao što je znala biti ranijih godina. To je početak uspona nove generacije momaka na jugu Čaira koji i dan danas vode ekipu. U ovoj novijoj istoriji značajno je pomenuti nastajanje podgupe „Meraklije Durlan“, zatim i „Ultra Kop“ (koja nije duga trajala ali je imala značajnu ulogu u shvatanju ultra pokreta kao i edukaciji mlađih Meraklija). Takođe, potrebno je napomenuti i stvaranje podruge“Local Loyal”, “Pivopijska Divizija“, „Ultra Centar“, „Bohemians“ i “South Stand Firm” čije se zastave i danas kače ispred kopa Meraklija. Totalni slom Radničkog je u sezoni 2008/09 kada ispada u treću ligu Srbije. Ni ova fudbalska katastrofa kluba nije uspela da demorališe momke sa juga već naprotiv. Ispadanjem u treću ligu Meraklije su samo ojačale, a brojnost nije opala i time su još jednom pokazali vernost i ljubav svom klubu bodreći ga u Nišu i okolnim varošicama i selima.

Na prvenstvenoj utakmici sa OFK Beogradom 27. aprila 2013. godine FK Radnički je kao prvoligaš, na novom stadionu sa svojim vernim Meraklijama proslavio 90 – ti rođendan. Pored toga, veliki jubilej kluba, obeležen je i novembra 2013.godine, kada Meraklije poklanjaju klubu i Nišlijama „9 sadnica za 9 decenija kluba“, koje su posađene preko puta zapadne tribine stadiona Čair. Ispred svake sadnice postavljena je i tabla na srpskom i engleskom jeziku, sa najznačajnim događajima kluba u toj deceniji.

image description

Bez obzira na sva dešavanja koja su ih pratila ovih godina, Meraklije su pokazale da ne postoji nijedan razlog koji ih može ugasiti i da se na osnovu njihovog rada opravdano i dan danas ubrajaju u vrh navijačkih grupa u Srbiji.
Na sve to Meraklije poručuju samo jedno – AKO SI NIŠLIJA, BUDI MERAKLIJA!

ffw

Real sa Nišave

yg

Bolji dani dolaze i početkom 2011. godine počinje se sa izgradnjom novog stadiona. Klub se konsoliduje i korak po korak, posle devet godina, vraća u Prvu ligu 2012. godine. U tom periodu, nastaje i podgrupa „Akademski Odred“, koja septembra 2012. godine, organizuje izložbu fotografija „Real sa Nišave“, radi obeležavanja 30 godina od učestvovanja kluba u polufinalu Kupa UEFA, kao i 50 godina od ulaska u Prvu saveznu ligu.

“”””