ФК РАДНИЧКИ

07.04.2019

НА ДАНАШЊИ ДАН: ИСТОРИЈСКИ МЕЧ ПРОТИВ ХСВ-а

НАЈВАЖНИЈЕ

Почетком осамдесетих у Нишу се играо најбољи фудбал. Радничком је једне сезоне за три бода измакла титула шампиона Југославије, а у Купу УЕФА  је 1982. године направио  резултат вредан дивљења пласманом у полуфинале. На Чаиру су пали и бивши и будући првак Европе у року од неколико месеци, за Ниш је знала читава Европа...

На данашњи дан 1982. године у Нишу је у првом мечу полуфинала Купа УЕФА пао славни  Хамбургер резултатом 2:1.

"Реал из Ниша Европом јуриша, Реал из Ниша све редом шиша"!

Транспарент окачен први пут на јужној трибини Чаира у јесен 1980. године, током меча првог кола Купа УЕФА против аустријског Ласка, представљао је поруку фудбалској Европи – Чаирци долазе. Тачно 20 година раније, на дебију пред својом публиком у Првој лиги против Црвене звезде, на истом месту "дебитовао" је натпис: Реал са Нишаве.

Нити је Раднички играо попут Реала, нити је Ниш личио на Мадрид, па ипак тада су и југословенски великани добили јасну поруку. Звезда, наравно, није могла до победе, Шекуларац је добио страшне батине, а изиритиран је ударио судију и направио себи велики проблем у каријери.

Тако је Ниш постао вруће гостовање, а ко се те јесени 1980. вратио две деценије уназад и присетио "почетака" могао је да претпостави шта "свилене" Европљане чека на Чаиру.

Док су у том првом европском наступу Нишлије "осетили" само Бугари, Аустријанци и Холанђани, наредне су на тапету били озбиљни великани. "Куде је тај Ниш" сазнаће Наполи, Грасхоперс, Фајенорд, Данди и коначно моћни Хамбургер. И нису само сазнали где је Ниш, већ су "из’ели голем ћутек". 

Долазак немачког  Хамбургера на Чаир 7. априла 1982. био је највећи спортски догађај за "јужну пругу". Био је то тим који ће само годину дана касније постати шампион Европе изгубивши само једну утакмицу на том путу, и то у Кијеву од Динама. Ниш је подрхтавао као никада до тада. На улицама невиђена фешта, нису радиле ни школе ни фабрике. И старо и младо сјатило се ка Улици 9. бригаде. Да је тада могло да стане 50.000 хиљада људи на Чаир, вероватно би био пун. Но и оних 25.000 гледалаца направило је невиђену атмосферу на стадиону. 

А у свлачионици Радничког паника. С трибина грми, тренер Душан Ненковић даје последња упутства. Дошло време да се истрчи на терен, али нико не сме први да крене.

"Сећам се да смо били невероватно уплашени. Дође наш тадашњи доктор Боки и каже: "Шта је Чаирци, шта сте погнули главе? Ајде, глава на главу, копита на копиту. Излазите напоље." И опет нико да крене. Онда Дуца ухвати голмана Миленковића за руку и поведе. Заједно са тренером смо истрчали до центра. Стадион као да је пукô. То је било нешто невероватно", присетио се Миодраг Стојиљковић читаву деценију касније.  

Није ни Немцима било свеједно. Гинтер Нецер, први човек Хамбургера у то време, неколико дана пред полуфинални окршај у Нишу гледао је уживо Раднички у Сплиту (0:0), заједно са легендарним тренером Ернстом Хапелом...

"После те утакмице с Хајдуком чуо сам се са Бором Приморцем, којег сам познавао из младе репрезентације. Рекао ми је да је чуо како се Нецер уплашио онога што је видео. Стадион је био препун, глава до главе, нешто што до тада нисмо видели. Ми смо били у карантину и нисмо добили чак ни карте за наше најближе. Касније су нам доштампали двадесетак улазница",  препричавао је Милован Обрадовић увертиру тог историјског меча.

Раднички је успео да се издигне изнад свог тог притиска и оствари највећу победу у својој клупској историји. Санид Бегановић се прошетао кроз немачку одбрану за 1:0, а други гол постигао је Милован Обрадовић. Да не беше тог поготка Фон Хесена, ко зна како би се реванш на северу Немачке одвијао. Премда су на супротној страни били један Ули Штајн, па Манфред Калц, Феликс Магат, моћни голгетер Хорст Хрубеш...

"Фалио нам је у тој утакмици у Нишу један снажан центарфор. Аца Панајотовић је добио жути против Дандија и морао је да паузира, а Дуле Митошевић већ је био отишао у Француску. Гарантујем, да је Аца играо, имали бисмо много бољи резултат пред реванш, а онда бисмо прошли и у финале", уверавао је Обрадовић.

Оних 1:5 на Фолкс арени можда је мало покварило читав утисак, међутим... Ако се узме у обзир да је тај тим ХСВ-а следеће године покорио Европу поразивши у финалу Купа шампиона Јувентус са Зофом, Ђентилеом, Платинијем, Боњеком, Бетегом, Тарделијем, онда то резултат Радничког чини заиста фантастичним. 

"Очигледно је да се на Балкану игра одлучан фудбал", признао је после пораза на Чаиру Гинтер Нецер.

Помоћни тренер Хамбургера и дугогодишњи сарадник Бранка Зебеца Александар Ристић био је у чуду:

"Причали су нам да Нишлије имају неколико сјајних појединаца, а ја мислим да тренер Ненковић има – Раднички. Ово је сјајан, одлично укомпонован тим. Сви смо се уверили да резултати ове екипе у Европи нису случајни."

Нажалост, Раднички није успео да у потпуности "наплати" тај свој феноменални европски наступ, иако је клуб у то време функционисао одлично, о чему сведоче и речи Немање Станковића, тада члана управе нишког клуба и председника Фудбалског савеза Србије.

"Било је забрањено да се доводе играчи из Београда, јер су они "обогаћени за београдски живот". Такође, нико није смео у Београд, само у иностранство. Сваком играчу је била обезбеђена егзистенција, имао је уговор, а након што потпише други, добијао је стан. Тако се формирала екипа која је годинама могла да ствара успехе. Током 1981. у домаћем првенству избили смо на чело табеле, а онда завршили на трећем месту, са само три бода мање од шампиона Црвене звезде. Трећи смо били и годину дана раније."

И онда, после свега, потпуни распад система. У сезони 1983/1984. Раднички губи од Партизана са 0:5, у Нишу хаос. На терен улећу навијачи, уверени да клупска управа почиње да продаје утакмице. Сукоб с Гробарима, паљење застава... Наредне сезоне Нишлије се одричу Радничког и градски мезимац, уместо да настави европске походе, испада у другу лигу.

Политика је умешала своје прсте. У једном тренутку у клубу је било можда и превише новца, а то је био изазов за многе који су се мотали око Чаира.

"Истрошили смо се на радовима на стадиону, а ја кажем овим политичарима само да ћуте и не одмажу. Утакмица с Хамбургером била је у 13.30, па нам је једна агенција из Немачке дала само 50.000 марака. Од тога смо направили рефлекторе, некако у тајности, па смо на крају направили причу да није то само због Радничког урађено", присетиће се Станковић пре две године, током прославе 30-годишњице од историјског резултата у Купу УЕФА.    

Идеја је заправо била да се финале игра у вечерњем термину, под новим рефлекторима. Нажалост, Хамбургер је био прејак. После величанственог узлета уследило је болно приземљење и "године које су појели скакавци". Све то скупа учиниће да сећање на пролеће 1982. никада не избледи... 

                                                                                                       Mozzart sport

РАДНИЧКИ – ХАМБУРГЕР 2:1

Ниш, 7. април 1982. Стадион: Чаир. Гледалаца: 25.000

Стрелци: Бегановић у 49. и Обрадовић у 75. за Раднички, а Фон Хесен у 55. за Хамбургер

РАДНИЧКИ: Миленковић, Гавриловић, Обрадовић, Бојовић, Војиновић, Дризић, Стојиљковић, Ђорђевић, Николић (Станковић), Алексић (Радисављевић), Бегановић

ХАМБУРГЕР: Штајн, Калц, Грох, Јакобс (Ђорђевић), Херонимус, Хартвиг, Милевски, Фон Хесен, Хрубеш, Вемајер, Баструп

 

 

 

 

 

 

 

 

КОМЕНТАРИ 0

Сва поља су обавезна.

резервација карата

резервишите вашу карту!

Пoсетите сајт и резервишите карту за ваш омиљени клуб

Ticketline

званична брошура клуба

преузмите нашу званичну брошуру

Сазнајте информације о клубу!

Брошура

ГЛАВНИ СПОНЗОРИ

МЕДИЈСКИ ПАРТНЕРИ

СУПЕР ЛИГА СРБИЈЕ