POLA VEKA OD TRIJUMFA U BALKANSKOM KUPU (2)

Posle pobede nad grčkim „Panioniosom“ (2:0) na Čairu i remija protiv ekipe „17 Nentori“ (0:0) u gostima, Radnički je osvojio tri boda i zadržao realne šanse za prvo mesto u grupi i plasman u finale takmičenja.

Međutim, i rivali su imali svoju računicu. Posebno „Panionios“, iskusna ekipa koja je osvojila Balkanski kup 1971. godine.

Treće kolo donelo je gostovanje grčkom predstavniku. U taboru Atinjana vladao je veliki optimizam, u pobedu se nije ni sumnjalo, a glavni cilj bio je ubedljiv trijumf, kao revanš za poraz u Nišu (2:0).

„Pobeđujemo sigurno, jer smo bolji od Radničkog. U Nišu smo doživeli poraz, pre svega jer nismo pružili ni približno dobru igru kakvu inače možemo i umemo na svom terenu. Ovde teško ko može da nam odoli. To će uostalom osetiti na svojoj koži i Jugosloveni!“ – samouvereno je tada pred susret govorio najbolji igrač „Panioniosa“ Tomas Mavros.

Ekspedicija niškog tima dočekana je u Atini sa svim počastima. Grci nisu zaboravili izvanredan doček i pažnju koja im je bila poklonjena u Nišu. Želeli su da se u svakom pogledu revanširaju. Radnički je bio smešten u lepom i luksuznom hotelu „Stenli“. Domaći su im priredili svečanu večeru, vodili ih na Akropolj, pokazali im znamenitosti Atine.

Niškom timu od velike pomoći bio je i legendarni as jugoslovenskog fudbala Stjepan Bobek, u to vreme šef stručnog štaba slavnog „Panatiaikosa“. On je ukazao treneru Đorđu Kačunkoviću na mane i vrline „Panioniosa“, što je u to vreme, bez interneta i snimaka utakmica bilo od velike koristi.

Meč u Atini, na stadionu „Nea Smirni“, smeštenom kraj samog mora, odigran je pod reflektorima. Kako se i očekivalo, Grci su od samog početka krenuli žestoko i u prvom poluvremenu stvorili nekoliko povoljnih prilika. Niški tim sačuvao je svoju mrežu zahvaljujući bravuroznim intervencijama Dragana Pantelića. U drugom delu igre, „Panionios“ je krenuo „na sve ili ništa“, bio je daleko ofanzivniji i ponovo stvorio dosta izglednih prilika, ali je čuveni Panta bio na visini zadatka.

Nerešen rezultat u Atini praktično je „otvorio“ Radničkom put ka finalu Balkanskog kupa. Da bi ostvario taj uspeh, najveći na međunarodnoj sceni u istoriji kluba, Radničkom je bilo dovoljno da u poslednjem kolu savlada ekipu „17 Nentori“ na Čairu. Niški tim to je i uradio, krajem maja 1975. rezultatom 3:0 i plasirao se u finale. Dvostruki strelac bio je Miodrag „Redža“ Stojiljković, a u strelce se upisao i Trajče Kovačev. Sjajnu formu još jednom je potvrdio čuvar mreže Dragan Pantelić koji je u 81. minutu odbranio jedanaesterac albanskom reprezentativcu Pernaški.

Kako se takmičenje u Balkanskom kupu tradicionalno odigravalo u kalendarskoj godini, dve finalne utakmice protiv turskog Eskišehirspora odigrane su u kasnu jesen 1975. godine.

U sledećem nastavku: RADNIČKI POBEDNIK KUPA BALKANA!