Поштујемо традицију, обичаје и волимо Раднички!

Први човек нишког суперлигаша Ивица Тончев говорио је за Спортски журнал о породици, празницима и плановима клуба са „Чаира“.

Новогодишњи и божићни празници по неписаном правилу резервисани су за породицу и најближе. И, то су вредности које се код Срба вековима поштују, преносе с колена на колено и остављају у аманет будућим генерацијама. Управо тако, први човек нишког Радничког Ивица Тончев најрадоснији хришћански празник Божић, по традицији, дочекује у топлини породичног дома. Уз жеље које су годинама непромењене – да празници свима донесу срећу и здравље.

„Независно да ли је то у Србији или Аустрији, трудимо се да одложимо обавезе и заједно прославимо Бадње вече и Божић, уз поштовање традиције и обичаја. Трудио сам се да васпитавам децу у духу хришћанства и исконских вредности. Мада, морам да признам да је моја супруга много заслужнија за то. Посебно се труди да за време празника све добије неку посебну ноту и на најбољи начин дочара све. Времена су таква да се брзо живи и да некад друге ствари избију у први план. Ипак, Божић је један од празника који нас подсећа шта су приоритети и да је важно очувати праве вредности“ истакао је први човек Радничког Ивица Тончев на почетку разговора за Спортски журнал.

Шта поштујете од обичаја?

„За Бадњи дан устајемо рано, уносимо бадњак и сламу у кућу. Тог дана трпеза је посна. Сви смо знатижељни, деца посебно, ко ће да извуче новчић приликом ломљења чеснице. Тај обичај испуњен је смехом и шалама, посебно на рачун онога ко пронађе новчић. На Божић традиционално ујутру идемо у цркву на литургију, затим дочекујемо положајника, који доноси срећу. Ове године то ће да буде мој унук, који ће по традицији да добије поклон. Следи заједнички, породични ручак. На трпези ће ове године да буду бројна национална јела, од печења, сарме, до пред‌јела. Него, није толико битно шта ће да буде на трпези. Важан је осећај да смо заједно и да се радујемо томе. Да уживамо у најлепшем хришћанском празнику који симболизује нови почетак“.

Стиче се утисак да људи у последње време све више „беже“ од традиције. Како гледате на то?

„То јесте утисак. Сматрам да је у нашој бити традиција. Такође, погрешна су уверења да традиција спречава напредак. Напротив, само ако знамо ко смо можемо да идемо напред. Традиција је веза између прошлости, садашњости и будућности. Она нас подсећа ко смо, одакле долазимо и које вредности носимо, да бисмо били бољи у будућности. Уосталом, када заједно обележавамо празнике или поштујемо исте обичаје, не делимо само тренутке, већ и вредности. И зато је традиција битна, а у њеној суштини је породица“.

Цео живот сте посвећени фудбалу, дуго и Радничком, какву улогу има породица у свему томе?

„Раднички је једна велика породица, а моја породица Тончев део је ње. Сви волимо клуб, нервирамо се заједно када губимо, али се и радујемо свакој победи. Син Давид прати сваку утакмицу, ако није са мном на Чаиру, обавезно гледа на телевизији и стално ми шаље „савете“ шта треба исправити. Супруга и ћерке су на стадиону када им то обавезе дозволе. Даме највише брину да се ја не нервирам много, што је немогуће. Раднички носи посебне емоције, тешко их је контролисати. Кад су, ипак, они са мном сваки пораз на терену је лакши. Знају и оне доста о фудбалу, јер сам очигледно, хтео то или не, пренео на њих љубав према фудбалу“.

Претходна година била је изазовна и тешка за Раднички, који је прошлу сезону завршио баражом за опстанак, сад се налази у зони испадања. Како коментаришете 2025. годину?

“Била, прошла, не поновила се. Последњих година не иде као што смо планирали, али сви клубови имају успоне и падове. Кроз бараж смо потврдили да треба да будемо део Супер лиге и очекујемо да ћемо и да останемо, јер то Раднички заслужује. Неће да буде лако, поготово сад када испада велики број клубова. Наставићемо да се боримо, другу опцију немамо. Очекујем да превазиђемо све оно што смо уочили као проблем, да ову полусезону схватимо као опомену, али и императив да можемо и морамо боље у будућности“.

Шта је то недостајало Радничком минуле јесени?

„Ух, то је тешко питање. Раднички је често играо солидно, али без завршнице. Много нерешених утакмица, или минималних пораза. Знали смо да примимо гол у лошем тренутку, испустимо вођство или бод. Поједине судије често су биле одлучујући фактор, на наше велико незадовољство. Оно што мени највише смета је то што екипа некада није била довољно храбра, одлучна, енергична, борбена, није показивала карактер, вољу и жељу. Није играла онако како доликује. Играчи као да нису свесни тежине грба који носе. На све то, били су преплаћени, а деловали као да им није битно да ли су други, седми или шеснаести на табели. То више не може тако! Зато и мењамо крвну слику екипе, неко иде, неко долази. Од играча који носе дрес Радничког тражим да покажу карактер“.

У финишу првог дела сезоне посегли сте за променама у спортском сектору. Шта очекујете од њих?

„Кренули смо са променама у клубу, за које се надамо да ће да донесу бржу, садржајнију игру и боље резултате. Гледаћемо да се појачамо током прелазног периода и да будемо бољи на пролеће, не само физички, него и на психолошком плану. Настављамо с борбом, јер то неће да уради нико за нас. Тренутна позиција Радничког је незавидна, али морамо да изађемо из ње као победници и да покажемо менталитет југа Србије“.

Како сте се одлучили да доведете странца за тренера, то у новијој историји није био чест случај на Чаиру (пре Такиса Лемониса, Аустријанац Петер Пакулт)?

„Није било тешко када смо одлучивали о ангажовању Такиса Лемониса. Разговарао сам са човеком који ми је за три сата испричао много о фудбалу, Радничком и нашим играчима. То ми нико није испричао за годину дана. Човек има велико знање, искуство, мислим да ће све да постави на своје место, направи добар резултат и пронађе „жицу“ овој екипи“.

Промена ће бити и у играчком кадру, ко је напустио Чаир, са друге стране, налази се на излазним вратим?

„Немања Белаковић, Базиле Јамкам, Немања Мићевић, Ласин Коне и Никола Ћурувија су отишли. На излазним вратима су Јован Нишић и Марко Петковић. Постоји могућност одласка и Вање Илића“.

Ко ће да побољша крвну слику екипе?

„Исах Абас потписао је уговор са Радничким и за њега смо платили велико обештећење. Морали смо да се појачамо на тој позицији како бисмо били офанзивнији и бољи. Дошли су и Урош Николић и Ибрахим Мустафа из Војводине као позајмљени играчи, али са клаузулом о откупу. Мислим да ће остати код нас и након позајмице. У завршним смо преговорима са шпицом из Белорусије. Остаје нам да доведемо још левог штопера и да завршимо прелазни рок”.

ИЗВОР: Спортски журнал