Искусни дефанзивац Урош Витас појачао је ове зиме Фудбалски клуб Раднички.
После тачно две деценије Витас се вратио у родни град, где ће по први пут обући дрес Радничког. Нови играч нишког тима сениорску каријеру започео у Раду, потом играо за Гент, Мехелен, Иртиш Павлодар, да би се онда вратио у Партизан, за чије је млађе селекције играо. После Хумске уследио је трансфер Ал Кадисију, а у Саудијској Арабији провео је једну сезону. Пут га је даље водио у Војводину, па у Уједињене Арапске Емирате и Емирејтс клуб, да би на крају стигао и до Ниша.
„Одлучио сам да се вратим кући, то је један од најважнијих разлога због кога сам овде. Други је апсолутно тренер Фудбалског клуба Раднички Никола Дринчић и јако се радујем сарадњи са њим. Игром случаја, имао сам прилику да се сретнем са њим и на терену. Имао је добру играчку каријеру и има све предиспозиције да буде велики тренер. Сматрам да је један од најперспективнијих младих тренера и апсолутно желим да будем део његове приче. Најважнији је свакако Раднички, клуб који годинама уназад никако да се врати тамо где му је место. Мислим да би сви фудбалери који потичу са ових простора у једном тренутку својих каријера требало да будемо овде”, говори Витас и додаје.
„Отац је доста утицао да се вратим, жељан је да ме након дуго година поново гледа уживо. То је мотив више, рођен сам овде, цела породица је одавде. Све ово је за мене један велики изазов и стварно се много радујем што сам се вратио”.
Иако није био у Нишу, некада и у Србији, увек је било времена, каже, да се Раднички испрати.
„Екипа ми делује јако добро, исто тако и резултати. Оно што је позитивно је да су сада и навијачи постали онако да кажемо размажени. Видели смо како су реаговали после пораза, где, слободно могу рећи, сплетом неких околности нису узети бодови. Почело је да се прича о томе, што значи да клуб и екипа расту и драго ми је због тога. Радујем се сарадњи са свима њима”, завршио је он.
