Писмо:  [rstr_selector type=“inline“ cyr_caption=“Ћир.“ lat_caption=“Lat.“ ]

Језик: 

Раднички – Напредак 1:2

Фудбалери Радничког поражени су на свом терену од Напретка са 2:1, у утакмици 30. кола Суперлиге Србије.

Гости су повели у 7. минуту поготком Мелуновића из пенала. Изједначио је Гаврић у 63. минуту, такође са беле тачке, а коначан резултат поставио је Марјановић у 73. минуту.

Само што је сусрет почео, у 5. минуту, судија Лазар Лукић досудио је једанаестерац за госте из Крушевца. Капитен Напретка Костић центрирао је са десне стране и погодио у руку Ђуричковића, који је стајао на линији шеснаестерца. Арбитар је показао на белу тачку, а уследили су двоминутни протести домаћих, који су сматрали да је Ђуричковић био ван казненог простора. Пенал је у 7. минуту веома сигурно извео Ален Мелуновић и погодио, за 0:1.

Раднички је до краја провг полувремена имао јалову иницијативу и није успео да створи ниједну прилику испред гола Крушевљана, који су се чврсто и организовано бранили. Непрестано се играло на половини гостију, изведен је велики број корнера, али праве шансе није било. Аксентијевић и Ђуричковић су неколико пута са десне стране убацивали лопту пред гол Напретка, али су високи дефанзивци Крушевљана веома лако „чистили“ те ситуације .

На почетку другог полувремена домаћи тренер Владимир Гаћиновић на терен је послао Гаврића и Касалицу и појачао офанзиву. Раднички је наставио са нападима, али прву праву шансу и то стопостотну створили су гости. Чечарић је у 50. минуту послао сјајан пас у празан простор за Милуновића. Овај је изашао сам пред голмана Боривоја Ристића, али га је капитен Нишлија прочитао и скинуо му зицер.

Раднички је изједначио 13 минута касније из једанаестерца. Гаврић је шутирао са 18 метара, ударац није био снажан, а голман Напретка Остојић је лоше интервенисао и испустио је лопту, која је кренула ка корнеру. У покушају да је стигне и спречи ударац из угла, Остојић је срушио Касалицу, који је био бржи од њега, па је судија Лукић показао на белу тачку.  Упешан извођач пенала био је Ненад Гаврић, за 1:1.

Тачно десет минута касније гости су по други пут дошли у вођство и постигли гол вредан три бода. После центаршута Маринковића са десне стране голман Боривоје Ристић је лоше проценио лет лопте, кренуо је да је ухвати, али је само додирнуо и она се одбила до Саше Марјановића, који је био сам на 20 метара од гола. Некадашњи играч Радничког  је упутио фантастичан ударац из прве, а лопта је уз помоћ десне стативе завршила у мрежи, за 1:2.

Покушао је тим Владимира Гаћиновића да изједначи, нападао је, али поново више стихијски него организовано, тако да шанси није било.

На самом крају, у судијској надокнади времена, други жути, односно црвени картон зарадио је штопер домаћих Никола Стевановић.

Ниш, 7. априла. Стадион Чаир. Без гледалаца. Судија: Лазар Лукић 6. Стрелци: 0:1 Мелуновић из пенала 7.- 1:1 Гаврић из пенала 63.- 1:2 Марјановић 73. Жути картони: Б. Ристић, Ковачевић, Стевановић, Ђуричковић, Гаврић, Трифуновић (Раднички), Мелуновић, Спремо, Марјановић, Ћзковић (Напредак). Црвени картон: Стевановић (Раднички) у 90. минуту.

РАДНИЧКИ: Б.Ристић, Аксентијевић, Стевановић,

Бјеличић, Ћирковић (од 46.Гаврић), Ковачевић (од 85.Петровић), П. Ристић (од 46. Касалица), Станковић, Ђуричковић, Пантелић , Ф.Марковић (од 63.Трифуновић ).

НАПРЕДАК: Остојић, Миловановић, Маринковић, Костић, Мелуновић, Чечарић (од 77. Бачанин), Милуновић(од 70.Ћуковић), Мршић, Кочић(од 70. Тошић), Спремо, Марјановић.

РЕЧ ТРЕНЕРА:

Владимир Гаћиновић, Раднички:

Нећу коментарисати нефудбалске ствари. Имао сам вербални дуел са мојим колегом Ђуричићем током меча, извинио сам му се и ту стављам тачку. Ми смо пријатељи и ја га веома ценим. Имали смо несрећу да на самом старту меча нашег играча лопта погоди у руку. Пенал је оправдано досуђен, а ми смо били принуђени да од тог 7. минута јуримо њихову предност. Дефинитивно нисмо миљеници среће, због многих ствари које нам се дешавају у последње време. Тешко нам падају ови порази, али не можемо да кукамо. Сву одговорност преузимам на себе. Много је разлога за ове поразе. И то што направимо добро не можемо да реализујемо у завршници напада. И данас смо имали неколико солидних ситуација, али просто нам се није дало. Не преостаје нам ништа друго него да наставимо даље и да се што пре окренемо следећим изазовима. Сами смо криви што смо дошли у ову ситуацију и сами треба из ње да изађемо.

Милан Ђуричић, Напредак:

-Ово је била јако тешка утакмица у којој смо ми желели да дођемо до победе и бодова који су нам неопходни у борби за опстанак. Меч је све време имао беспотребну тензију и ко је гледао овај сусрет могао је да чује моје сугестије да спустимо лопту и да се не примамо на одређене провокације. Ми смо желели, знајући да Раднички игра на транзиције, да њима препустимо посед. Тако смо се и поставили и чекали своје моменте. Врло брзо смо дошли до гола и драго ми је што он није споран. Снимци су показали да су и један и други пенал заслужено досуђени. Ми смо направили наиван пенал, јер је наш голман спашавајући корнер, направио велики кикс и срушио Касалицу. Тада се Раднички вратио у игру, а онда се направила још већа тензија на терену, која мени није јасна. У наставку смо успели да дамо још један гол и освојили смо три битна бода. Ја сам овде два пута био тренер и Раднички гледам као свој клуб. Сад сам чуо приче да сам некога опсовао на терену. Ту не мислим на мог колегу Гаћиновића. Одговорно тврдим да то није тачно. Ја никада на утакмици никога нисам опсовао, јер то просто нису моји манири. Радничком желим сваку срећу, а нама остаје да се боримо до краја.

Дефиле легенди

Пред почетак сусрета између Радничког и Напретка стадионом Чаир су прошетали чланови легендарне генерације нишког клуба, који су пре 39 година на јучерашњи дан, 7. априла 1982.године, у Нишу у првој утакмици полуфинала Купа УЕФА савладали немачки Хамбургер са 2:1. Евоциране су успомене, а због ковид протокола изостала је уобичајна церемонија. После 2:1 на Чаиру, у реваншу су фудбалери Радничког поражени у Хамбургу са 5:1 и немачка екипа пласирала се у финале, где је у два меча био бољи шведски Гетеборг. Иста та екипа Хамбургера је наредне 1983. године постала шампион Европе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *