Легенде клуба

МИОДРАГ КНЕЖЕВИЋ

Рођен је 22. августа 1940. године у Горњој Ступањи, а познат је под надимком Кнез. У нишки Раднички овај сјајни голман стигао је 1960. године , а две године касније био је актер историјских утакмица са Вардаром, после којих је нишки тим први пут ушао у прву лигу тадашње Југославије. Капитен тима постао је 1964. године, а ту улогу је обављао све до завршетка играчке каријере 1974. године. Дрес Радничког носио је чак 595 пута. Једну сезону провео је у Партизану, а за репрезентацију Југославије бранио је 19 пута. Кнежевић је од 1974. године, па све до пензионисања 1997. године, обављао дужност секретара и директора Радничког.

ДРАГАН ХОЛЦЕР

Рођен 19. јануара 1945. у Звиеселу, немачком концетрационом логору у околини Берлина, а као мали се са мајком доселио у Ниш. Преминуо је 23. септембра 2015. године.

Холцер је у омладинској екипи нишког Радничког почео да игра средином 1961. године, а за први тим је дебитовао у званичном мечу у првенству 1963/64. године, на утакмици против Сарајева (1:2) у Сарајеву, на којој је постигао једини гол за Нишлије. Пуне три сезоне Холцер је био један од најбољих играча у Радничком и све више стасавао у изванредан одбрамбени играч. За Раднички је одиграо 96 званичних мечева и постигао осам голова. Касније је играо за Хајдук из Сплита, Штутгарт и Шалке 04. Дрес репрезентације Југославије облачио је 52 пута.

ДУШАН МИТОШЕВИЋ

Рођен је 17. децембра 1949. године у Житишту, а преминуо је 1. јануара 2018. године.

У својој играчкој каријери у два наврата био је фудбалер Радничког а златна слова историје клуба са Чаира исписивао је играјући од 1975. до 1981. године са чувеном генерацијом која је први пут довела Европу у Ниш. Након краће епизоде у француском Ниму поново се враћа у Раднички у сезони 1982/83. која је такође била веома успешна и позната као период када је клубу наденут надимак “Реал са Нишаве”, а осим што је Митошевић тада играо полуфинале Купа УЕФА, постао је и за најбољи стрелац у историји клуба. За Раднички је одиграо укупно 199 утакмица и постигао рекордних 76 голова.

ДРАГАН ПАНТЕЛИЋ

Рођен је 9. децембра 1951. године у Лешници. У своје време је био један од најбољих голмана света, а осим сјајним одбранама истицао се и постизањем голова.

За Раднички је бранио од 1971. до 1981. године, а за то време је уписао 421 утакмицу и постигао 23 гола. За Раднички је 12 пута бранио и у сезони 1984/85 и постигао један гол. На првенственој утакмици у Нишу, Раднички-Вележ (1:0) тада једном од најбољих голмана Енверу Марићу дао је гол дегажирајући лопту из свог шеснаестерца. Бранио је још за Бордо, Графичар, Лешницу и Тимок. Уз осам утакмица за олимпијску репрезентацију, одиграо је 19 мечева за најбољу селекцију Југославије. Постигао је и два гола из пенала. Играо је четири пута у разним селекцијама Европе и света. Био је председник ФК Раднички Ниш (1997-2001).

МИЛОВАН ОБРАДОВИЋ

Рођен је 4. маја 1956. године у Блацу. Био је капитен чувене генерације Радничког која је у сезони 1981/82 играла полуфинале Купа УЕФА. Обрадовић је готово читаву каријеру провео на Чаиру, па је од 1974. до 1985. године одиграо 297 утакмица за Раднички и постигао пет голова. Једну сезону провео је у Војводини, а за репрезентацију Југославије уписао је један наступ.

ДРАГАН СТОЈКОВИЋ

Рођен је 3. марта 1965. године у Нишу, а познат је и под надимком Пикси. Један од најбољих српских фудбалера свих времена каријеру је почео у Радничком 1981. године. За нишки тим играо је до 1986. године и на 70 мечева постигао осам голова. Каријеру је наставио у Црвеној звезди, где је израстао у једног од водећих играча Европе свог времена. Касније је наступао за Олимпик из Марсеја, Верону и Нагоју, у којој је стекао култни статус. За репрезентацију Југославије одиграо је 84 утакмице и постигао 15 голова. Тренерску каријеру почео је у јапанској Нагоји.

ДЕЈАН ПЕТКОВИЋ

Рођен је 10. септембра 1972. године у Мајданпеку. У Србији је познат под надимком Рамбо, док је у Бразилу познатији под надимком Пет.

Његова каријера је почела 1988. године, играњем у Радничком из Ниша. Он је постао најмлађи фудбалер који је икада играо званичан меч у историји старе југословенске Прве лига, а дебитовао је 25. септембра 1988. када је имао 16 година и 15 дана, против Жељезничара из Сарајева, престигавши рекорд Митра Мркеле за само један дан. Раднички је на крају освојио 3 бода победивши 4:0. За Раднички је наступао све до 1992. године и на 53 меча постигао 34 гола.

Касније је богату каријеру градио у Црвеној звезди, Реал Мадриду, Расингу, Венецији, Севиљи, Фламенгу, Васко де Гами, Шангају, Ал Итихаду, Флуминенсеу, Гојасу, Сантосу и Атлетико Минеиру. Најбоље партије пружао је у бразилским клубовима, а у тој земљи је израстао у велику фудбалску звезду. За репрезентацију СР Југославије одиграо је шест мечева и постигао један гол.

САША СТОЈАНОВИЋ

Рођен је 21. јануара 1983. године у Нишу, а познат је по надимком Цаки. Поникао је у млађим категоријама Радничког, а за први тим је играо у два наврата. Од 2012. до 2014. године и од 2016. до 2020. Укупно је за Раднички одиграо 130 утакмица и постигао 22 поготка. Био је важан део екипе која је 2019. године постала вицешампион Србије и играла квалификације за Лигу Европе 2018. и 2019. године. Важи за једног од највећих мајстора фудбала у историји Радничког. Од активног играња опростио се у јуну 2020. године и то у дресу Радничког.

Осим за Раднички, током богате каријере је наступао за ПСВ, ФК Ајндховен, Розендал, Арис из Лимасола, Хапоел Хаифу, Етникос, Универзитатеу из Клужа и Црвену звезду.