Град Ниш одувек је био место где су стасавали добри голмани. Један од њих био је Драган Пантелић, који је у Ниш дошао из родне Лознице, тачније из Лешнице. Овога лета још један чувар мреже кренуо је његовим стопама и стигао у Ниш са жељом да досегне висине претходника.
– „Знам да је голманска традиција у Радничком велика и упознат сам ко је све пре мене чувао мрежу. Велика је одговорност, да се после таквих легенди, људских громада стане на гол. Наравно да је притисак на мени, да оставим што бољи утисак и пробам можда да достигнем њихове те висине. Скоро сам баш гледао неке фотографије из 2015. кад су куп у Лозници, играли Лозница и Раднички. Бранио је Александар Јовановић, памтим његово добро издање, убрзо након тога отишао је у иностраснтво, направио добру каријеру. Стварно је у последњих неколико година много добрих голмана прошло кроз Раднички и част је бити овде“ – започиње причу Страхиња Манојловић.
У Радничком се одмах добро снашао и брзо уклопио.
– „Сачекали су ме пријатни људи, уверио сам се да је Ниш стварно фудбалска средина и срећан сам што сам овде наставио каријеру. Брзо сам се адаптирао, саиграчи су ме прихватили на најбољи могући начин, атмосфера у екипи је добра и позитивна. Познајем стварно доста играча, против неких сам играо, са некима делио свлачионицу. Са Танком, Босићем, Стјуартом сам играо у Јавору, са Стајићем сам био цимер у Графичару. Стварно ми је супер, од почетка сам почео да играм у првих 11, драго ми је због тога и надам се да ћу наставити да добро браним. Срећан сам што смо у моје прве две утакмице уписали две победе, што ће нам значити за наставак сезоне“.
Манојловић је у Ниш стигао пре месец дана, а клуб са Чаира био је упоран у намери да га доведе.
– „Људи из Радничког су били упорни, нису одустајали, јако су желели да дођем, што сам схватио по позивима. Видео сам да је овде реч о доброј причи и зато сам се одлучио за Раднички. Сада морам да наставим да радим добро, велика ми је жеља да у клубу са оваквом традицијом и ја оставим дубок траг“.
