Писмо:  [rstr_selector type=“inline“ cyr_caption=“Ћир.“ lat_caption=“Lat.“ ]

Језик: 

˶Показана чувена душа великог Радничког˝

Победе и порази саставни су део фудбала. Памте се и заборављају, а оно што остаје јесте пријатељство.

То је потврдила и утакмица шеснестине финала Купа Србије између Трепче и Радничког, која је одиграна на стадиону ФК Рудар у Баљевцу. Раднички је том приликом уручио опрему Фудалском клубу Трепча и одушевио све. Недељу дана после одигравања на адресу Фудбалског клуба Раднички стигала је захвалност и од Фудбалског клуба Рудар.

˶Фудбалски клуб Рудар је на нашем стадиону у рударском Баљевцу на Ибру имао привилегију да буде домаћин утакмице КУП-а, Трепча – Раднички. Окупило се преко хиљаду навијача из Косовске Митровице, Рашке, Новог Пазара, Баљевца, Краљева… Био је то празник фудбала. Утакмица за памћење у којој је Раднички показао квалитет који ће сигурно бити демонстриран и у текућем првенству. Озбиљност пред утакмицу, као и за време и после исте, али и спуштање на ниво искреног пријатељства са мањим клубовима и представницима домаћег Рудара и Трепче показало је чувену душу великог Радничког˝, наводи се у саопштењу Зорана Матовића.

Он се затим осврнуо и на гест Радничког, када је директор Дејана Пропадало, у име првог човека клуба Ивице Тончева уручио поклоне домаћину.

˶Желим да честитам клубу на оваквој организацији и манирима клуба. Истинске заслуге припадају свима, а највише Дејану Пропадалу, који је име и популарност Радничког на најбољи начин приказао бројној публици. Поклони ФК Радничког даривани Трепчи су посебан дар˝.

Утакмица између Трепче и Радничког изазвала је велико интересовање, а посебно радује велики број најмлађих на трибинама. Из Косовске Митровице дошла су три аутобуса са децом, њихова жеља била је да уживају у фудбалу и упознају фудбалере Радничког. Иста им је испуњена. Играчи Фудбалског клуба Раднички, заједно са руководством, са задовољством су остали после утакмице, дружили се и фотографисали са клинцима. Они најупорнији успели су да добију и по који део опреме, за успомену, а најбитније је да су сви кућама отишли са осмехом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *