Писмо:  [rstr_selector type=“inline“ cyr_caption=“Ћир.“ lat_caption=“Lat.“ ]

Језик: 

Одржана комеморација Драгану Пантелићу

Фудбалски свет се данас опростио од легенде југословенског и светског фудбала Драгана Панте Пантелића.

У организацији породице и ФK Раднички у просторијама нишког клуба није било довољно места за све оне који су желели да се опросте од једног од најбољих голмана свих времена. Уз породицу и пријатеље комеморацији су присуствовали представници ФK Радничког, фудбалског савеза Србије и бројни други.

Испред Испред Секције спортских новинара Ниша окупљенима се обратио Зоран Петковић:

– По повратку са првенства света, само Панта и Гудељ нису били извиждани, дочекани су овацијама јер је народ знао ко гине а ко се плаши у боју. Ако сте читали о афери Драјфус, знате како је када вас неко неправедно оптужи… Голмани су као вино, могу да бране колико хоће. Њему је било доста. Део паузе због казне провео је као рукометаш, играо је ни мање ни више него за нишки Железничар, а Живковић му је дозолио да пуца пенале, открио је Петковић.

Видно потресен био је и легендарни Милош Дризић. Популарни „Дриза“ је испричао

– Никада нисам имао већу трему него данас, Панта ми је био идол. Рођен сам близу стадиона, а ту где смо сада био је гол на коме је тренирао. Kада сам као мали почео остајао сам после тренинга гледао сам одбрамбену линију како игра, чији сам део и сам после постао. Посебно сам пратио голманске тренинге, ту је Панта радио са Kнезом, а источна тринина била је пуна. Млади играчи су остајали да гледају те тренинге. Оно што голман Бајерна ради данас, Панта је радио пре 40 година! Најтеже ми је да вам кажем нешто о човеку који је пет живота проживео. Јутрос ми је зазвонио телефон, звао је Иван Гудељ. Kаже „Отишао је део мене“. Мој Панта…

А док је породица легендарног голмана у сузама испратила ове речи, окупљенима се обратио и Оливер Пауновић, редитељ документарог филма о Драгану Пантелић.

– Пре месец дана он је добио награду за животно дело на Златибору, тај филм биће емитован и у Милану. Шалили смо се тада да ли ћемо моћи да одемо у Италију. Панта је рекао тада: „И, шта сада, Оливере? Kада неко добије награду за животно дело – сигурно је крај“.

Окупљенима се потом обратио Пантелићев саиграч из Радничког, Милован Обрадовић – Дрда, који је кратко поручио:

– Били смо поносни када је Панта играо за репрезентацију света, то је била велика ствар, еј имали смо играча у репрезентацији света…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *