ПОЛА ВЕКА ОД ТРИЈУМФА У БАЛКАНСКОМ КУПУ (2)

После победе над грчким „Паниониосом“ (2:0) на Чаиру и ремија против екипе „17 Нентори“ (0:0) у гостима, Раднички је освојио три бода и задржао реалне шансе за прво место у групи и пласман у финале такмичења.

Међутим, и ривали су имали своју рачуницу. Посебно „Паниониос“, искусна екипа која је освојила Балкански куп 1971. године.

Треће коло донело је гостовање грчком представнику. У табору Атињана владао је велики оптимизам, у победу се није ни сумњало, а главни циљ био је убедљив тријумф, као реванш за пораз у Нишу (2:0).

„Побеђујемо сигурно, јер смо бољи од Радничког. У Нишу смо доживели пораз, пре свега јер нисмо пружили ни приближно добру игру какву иначе можемо и умемо на свом терену. Овде тешко ко може да нам одоли. То ће уосталом осетити на својој кожи и Југословени!“ – самоуверено је тада пред сусрет говорио најбољи играч „Паниониоса“ Томас Маврос.

Експедиција нишког тима дочекана је у Атини са свим почастима. Грци нису заборавили изванредан дочек и пажњу која им је била поклоњена у Нишу. Желели су да се у сваком погледу реванширају. Раднички је био смештен у лепом и луксузном хотелу „Стенли“. Домаћи су им приредили свечану вечеру, водили их на Акропољ, показали им знаменитости Атине.

Нишком тиму од велике помоћи био је и легендарни ас југословенског фудбала Стјепан Бобек, у то време шеф стручног штаба славног „Панатиаикоса“. Он је указао тренеру Ђорђу Качунковићу на мане и врлине „Паниониоса“, што је у то време, без интернета и снимака утакмица било од велике користи.

Меч у Атини, на стадиону „Неа Смирни“, смештеном крај самог мора, одигран је под рефлекторима. Како се и очекивало, Грци су од самог почетка кренули жестоко и у првом полувремену створили неколико повољних прилика. Нишки тим сачувао је своју мрежу захваљујући бравурозним интервенцијама Драгана Пантелића. У другом делу игре, „Паниониос“ је кренуо „на све или ништа“, био је далеко офанзивнији и поново створио доста изгледних прилика, али је чувени Панта био на висини задатка.

Нерешен резултат у Атини практично је „отворио“ Радничком пут ка финалу Балканског купа. Да би остварио тај успех, највећи на међународној сцени у историји клуба, Радничком је било довољно да у последњем колу савлада екипу „17 Нентори“ на Чаиру. Нишки тим то је и урадио, крајем маја 1975. резултатом 3:0 и пласирао се у финале. Двоструки стрелац био је Миодраг „Реџа“ Стојиљковић, а у стрелце се уписао и Трајче Ковачев. Сјајну форму још једном је потврдио чувар мреже Драган Пантелић који је у 81. минуту одбранио једанаестерац албанском репрезентативцу Пернашки.

Како се такмичење у Балканском купу традиционално одигравало у календарској години, две финалне утакмице против турског Ескишехирспора одигране су у касну јесен 1975. године.

У следећем наставку: РАДНИЧКИ ПОБЕДНИК КУПА БАЛКАНА!