Prvi čovek niškog Radničkog za „Sportski žurnal“ govorio o promenama u sportskom sektoru kluba, ali i podređenom odnosu svog grada i regiona u fudbalskoj Srbiji
Iza Fudbalskog kluba Radnički je, rezultatski gledano, katastrofalna godina. I to baš ona u kojoj su Nišlije proslavile veliki jubilej, okruglo vek postojanja.
Real sa Nišave je proletos tek u baražu izborio opstanak među superligašima, a predstojeću zimsku pauzu provešće na pretposlednjoj poziciji na tabeli, u zoni direktnog ispadanja iz elitnog ranga.
Otud, na Čairu su počele korenite promene. Najpre je dogovoren rastanak sa trenerom Slavoljubom Đorđevićem, zatim je promovisan novi sportski direktor Bratislav Ristić, a počele su i igračke promene, i to u oba smera. O svemu tome je za „Sportski žurnal“ govorio Ivica Tončev, prvi čovek kluba, koji je uveren da ovo neće biti treća u poslednje četiri sezone u kojoj će se Radnički grčevito, do poslednjeg momenta, boriti za opstanak.
„Bićemo sigurno u plej-ofu, zatim ćemo spremati ekipu za narednu sezonu u kojoj će nam ambicije biti da se borimo za izlazak u Evropu. Cilj ove uprave je da jedan trofej dođe u Srbiju“, vrlo optimistično je izjavio Tončev.
To potkrepljuje promenama u svim strukturama sportskog sektora kluba.
„Verovali smo igračima, svi su dobili šansu da još jednom pogledaju koji dres i čiji grb nose na grudima. Ne bismo bili u ovoj situaciji da su bili psihološki jaki. Protiv Napretka i Železničara primali smo golove u 90+4. minutu. U duelu sa Partizanom u Beogradu vodili smo 1:0 i onda primili dva gola za deset minuta. Nije za to kriva uprava, ni trener. To je do igrača i njihovih glava. Nisu borci, čim nisu znali da sačuvaju prednost. Nismo imali ni sreće. Da je Slavoljub Đorđević pobedio Železničar, drugačije bismo bili plasirani i ne bismo sada pričali na ovaj način. Iz sadašnjeg sastava ostaće sedam, osam igrača, najviše deset.“
Tončev je potvrdio da je Nikola Trajković kandidat za povratak na mesto šefa stručnog štaba, ali i da su u opticaju još dva imena i da odluka još nije doneta. On je govorio i o podređenosti Niša i čitavog regiona južne Srbije u smislu budžeta, uslova za rad, tretmana i zastupljenosti u organima Fudbalskog saveza Srbije…
„Kako mi da budemo konkurentni ekipama sa više novca? Kako Vojvodina može da ima budžet šest i do 7.000.000 evra? Da li se gas kupuje samo u Novom Sadu? Da li Poštanska štedionica ima korisnike samo u Novom Sadu ili i u Nišu? Nećemo više da budemo sportski građani drugog reda. Mora da postoji neki balans. Mi trošimo za godinu dana 1.500.000 do 2.000.000 evra, što je nezamislivo za najviši rang takmičenja. Radnički iz Kragujevca ima 120.000.000 dinara od Grada, a mi 20.000.000. A opet, Radnički je jedini klub koji nikome ne duguje ni jedan jedini dinar, najviše zahvaljujući pomoći države.“
Na kraju i strelice jasno usmerene ka rukovodstvu Fudbalskog saveza Srbije:
„Prvi put se, za sedam, osam godina, dogodilo da FSS nije dao klubovima sredstva solidarnosti. Ranije smo svi dobijalo po 480.000. Sada je rečeno da će biti izgrađeni novi hibridni tereni. Zvezda i Partizan su dobili takve podloge i stalo se. Kad već nismo dobili hibrid, neka nam uplate novac. Ne mogu pare da idu samo za potrebe reprezentacije. Državni tim živi od klubova, koji su baza. Čelnici FSS dele pare među sobom, kriju se iza rezultata reprezentacije, a ni jedan jedini dinar od plasmana na SP i EP nisu dali bilo kom klubu Super ili Prve lige“, zaključio je Ivica Tončev u razgovoru za Sportski žurnal.
