Први човек нишког Радничког за „Спортски журнал“ говорио о променама у спортском сектору клуба, али и подређеном односу свог града и региона у фудбалској Србији
Иза Фудбалског клуба Раднички је, резултатски гледано, катастрофална година. И то баш она у којој су Нишлије прославиле велики јубилеј, округло век постојања.
Реал са Нишаве је пролетос тек у баражу изборио опстанак међу суперлигашима, а предстојећу зимску паузу провешће на претпоследњој позицији на табели, у зони директног испадања из елитног ранга.
Отуд, на Чаиру су почеле корените промене. Најпре је договорен растанак са тренером Славољубом Ђорђевићем, затим је промовисан нови спортски директор Братислав Ристић, а почеле су и играчке промене, и то у оба смера. О свему томе је за „Спортски журнал“ говорио Ивица Тончев, први човек клуба, који је уверен да ово неће бити трећа у последње четири сезоне у којој ће се Раднички грчевито, до последњег момента, борити за опстанак.
„Бићемо сигурно у плеј-офу, затим ћемо спремати екипу за наредну сезону у којој ће нам амбиције бити да се боримо за излазак у Европу. Циљ ове управе је да један трофеј дође у Србију“, врло оптимистично је изјавио Тончев.
То поткрепљује променама у свим структурама спортског сектора клуба.
„Веровали смо играчима, сви су добили шансу да још једном погледају који дрес и чији грб носе на грудима. Не бисмо били у овој ситуацији да су били психолошки јаки. Против Напретка и Железничара примали смо голове у 90+4. минуту. У дуелу са Партизаном у Београду водили смо 1:0 и онда примили два гола за десет минута. Није за то крива управа, ни тренер. То је до играча и њихових глава. Нису борци, чим нису знали да сачувају предност. Нисмо имали ни среће. Да је Славољуб Ђорђевић победио Железничар, другачије бисмо били пласирани и не бисмо сада причали на овај начин. Из садашњег састава остаће седам, осам играча, највише десет.“
Тончев је потврдио да је Никола Трајковић кандидат за повратак на место шефа стручног штаба, али и да су у оптицају још два имена и да одлука још није донета. Он је говорио и о подређености Ниша и читавог региона јужне Србије у смислу буџета, услова за рад, третмана и заступљености у органима Фудбалског савеза Србије…
„Како ми да будемо конкурентни екипама са више новца? Како Војводина може да има буџет шест и до 7.000.000 евра? Да ли се гас купује само у Новом Саду? Да ли Поштанска штедионица има кориснике само у Новом Саду или и у Нишу? Нећемо више да будемо спортски грађани другог реда. Мора да постоји неки баланс. Ми трошимо за годину дана 1.500.000 до 2.000.000 евра, што је незамисливо за највиши ранг такмичења. Раднички из Крагујевца има 120.000.000 динара од Града, а ми 20.000.000. А опет, Раднички је једини клуб који никоме не дугује ни један једини динар, највише захваљујући помоћи државе.“
На крају и стрелице јасно усмерене ка руководству Фудбалског савеза Србије:
„Први пут се, за седам, осам година, догодило да ФСС није дао клубовима средства солидарности. Раније смо сви добијало по 480.000. Сада је речено да ће бити изграђени нови хибридни терени. Звезда и Партизан су добили такве подлоге и стало се. Кад већ нисмо добили хибрид, нека нам уплате новац. Не могу паре да иду само за потребе репрезентације. Државни тим живи од клубова, који су база. Челници ФСС деле паре међу собом, крију се иза резултата репрезентације, а ни један једини динар од пласмана на СП и ЕП нису дали било ком клубу Супер или Прве лиге“, закључио је Ивица Тончев у разговору за Спортски журнал.
