Фудбалски клуб Раднички увелико се појачава пред наставак сезоне, а акценат је у овом прелазном року стављен на нападаче.
За постизање голова биће задужена нишка деца Стефан Вукић, Борис Kрстић, као и Сарајлија Семир Смајлагић. Новајлије су се одлично уклопиле у тим, а сва тројица сложна су у једном – Раднички није заслужио позицију на којој се сада налази и то мора да се мења.
„Знамо шта се од нас очекује, надам се да ћемо успети да испунимо све циљеве који су стављени пред нас. Мислим да сам се вратио у право време, сазрео сам као играч у неким сам најбољим годинама и сматрам да могу да допринесем да екипа игра добро. Што се тиче самих голова битни су за самопоуздање, али нико од нас није дошао да броји голове, већ да допринесе да се екипа подигне и да бележимо добре резултате. То је најбитније и то је испред свих личних циљева и интереса“ – истиче најискуснији офанзивац Стефан Вукић.
Своју прилику до првог тима изокола тражио је, и нашао, млади Борис Kрстић.
„После пет година поново сам ту, чудно ми је помало, али Ниш је мој град, све се поклопило. Одрадили смо добар прелазни рок, циљеви су јасни, сваком је јасно речено шта се од њега очекује и на нама је само да то реализујемо. Спреман сам да урадим све оно што се од мене захтева и видећемо како ће то ићи када крене превество – истиче Kрстић који додаје да је добро што је конкуренција јака.
Здрава конкуренција увек је потребна. Лепо је када испред себе имаш играче који су прошли више, па можеш и да скинеш неку фору да украдеш нешто, да би био бољи. Ја сам доста прошао за својих 20 година, било је ту и успона и падова, али то је само онај додатни мотив. Све што се дешавало није ме никада демотивисало“.
Ту је и Семир Смајлагић, миран, тих, насмејан момак, који највише говори на терену, а већ на дебију постигао је погодак. На Чаир је стигао међу првима, а највише му се допада што је дошао у град који има душу.
„Најбитније је да град има душу, ја сам одрастао у Сарајеву и знам шта то значи. Јако је лепо овде, и град, и људи и момци су добри. Људи из клуба такође. Сам долазак у Раднички велика је ствар – говори Смајлагић који се нада да ће сви циљеви бити реалзивани до краја сезоне.
Битно је сада да одемо из те опасне зоне. Оно што ми се допада јесте екипа, као и стручни штаб на челу са тренером Николом Трајковићем, који форсира фудбал који се мени допада, ја волим када екипа жели да игра фудбал, ми ту екипу имамо, што је добро“.
Припреме у Белеку протичу по плану, а момци су задовољни како се ради.
„Одлични су услови, храна, хотел, терени, све је како треба. Радимо вредно два пута дневно. Допада ми се тај модернији фудбал који форсира Трајковић. Био сам преко видео какав се фудбал форсира. Ми само треба то да испратимо, а онда ће доћи све и резултати, и голови нас нападача“ – прича у даху Kрстић.
Голови су за нападаче најбитнији, а Семир се нада да ће успети да донекле стигне земљака Нермина Хаскића, кога навијачи Радничког памте веома добро.
„Лагао бих када бих рекао да не бих волео да поновим његов успех. Реч је о добром играчу, не оптерећује ме искрено, само ме мотивише, што је, по мом мишљењу нормално“.
Иако није у позним годинама искуства му не мањка. Играо је у Kазахстану, Алжиру.
„Свако инострано искуство доноси нешто ново. Из сваког клуба понео сам неко искуство. Нажалост променио сам доста клубова. Kазахстан је јако лепа земља и то је једно лепо искуство. Добро сам се осећао тамо, лепо се уклопио. Лепа је земља, велика, доста се путује. У Алжиру је било другачије. Не носим баш неко добро искуство. Афрчки фубдал много је другачији, мислим да се ја не уклапам тамо. Нема тог школског фудбала, више се иде на индивидуални квалитет, другачији је.
Вукић је још један повратник у тим. Иако је дете Радничког тек сада чека на деби.
„Прошао сам све, мој пут био је генерално доста трновит, али сам дошао до циља. Мој сан је био да заиграм за Раднички и верујем да је тако са сваким клинцем, који почне да се бави фудбалом. Ја сам потписао уговор, али нисам дебитовао, ево сада чекам прилику. Надам се да ћемо испунити циљеве, а да ћемо нас тројица урадити оно што се од нас очекује. Раднички је један озбиљан клуб и част је бити овде, обући овај дрес и борити се за њега. Идемо полако и видећемо где ће нас све то одвести“ – закључује Вукић.
