ПОЛА ВЕКА ОД ТРИЈУМФА У БАЛКАНСКОМ КУПУ (1)

Пре тачно пет деценија Фудбалски клуб Раднички освојио је једини интернационални трофеј – Балкански куп, савладавши у две финалне утакмице турски Ескишехирспор резултатима 1:0 и 2:1.

На пролеће, те 1975. године, након деценијске паузе, Раднички из Ниша поново је наступао у европским такмичењима. Тим са Чаира је, у ствари, последњи пут у међународним оквирима учествовао у лето 1964. године, у тадашњем Рапан купу, када је у групи са Гвардијом (Пољска), Емпором (ДР Немачка) и Норчепингом (Шведска) заузео последње место.

Какве ће среће овог пута бити нишки тим? Да ли ће се, са великим закашњењем, искупити за неуспех у Рапан купу? Има ли нишки састав квалитет за тријумф у својој групи? Била су само нека од питања која су кружила међу навијачима Радничког уочи почетка такмичења у Балканском купу који се традиционално одигравао у календарској години. Мечеви групне фазе су се одигравали током пролећног дела, док су две финалне утакмице биле предвиђене за касну јесен исте године.

С обзиром на имена ривала у групи, шансе Нишлија да освоје прво место и пласирају се у финале – изгледале су реално. Противници су били грчки Паниониос и албански представник 17 Нентори.

„Сувишно је потенцирати да нам је и те како стало до успеха у овом такмичењу. Играчи то, такође добро знају, па верујем да ће заиграти пуном снагом и учинити све како би се што боље пласирали“, говорио је пред старт Балканског купа генерални секретар Миодраг Кнежевић.

Раднички је такмичење у Групи Б отворио победом на свом терену против грчког Паниониоса 2:0 (1:0). Наш тим је повео голом Слободана Антића у 10. минуту. Ковачев је прошао је по десној страни и центрирао до Антића, који је примио лопту на ивици казненог простора и прецизним шутем затресао мрежу немоћног голмана Филиса. Да тренер Ђорђе Качунковић није погрешио кад је одлучио да Ковачева прекомандује у напад потврдило се у 64. минуту када је голман грчког тима поново морао да вади лопту из мреже. Стрелац је био нико други до Трајче Ковачев..

Три недеље након победе над грчким тимом, уследило је гостовање албанском представнику „17. Нентори“. Екипа из Тиране била је потпуна непознаница. Занимљива је чињеница да Албанци и поред уредно предатог захтева, нису о себи доставили никакве податке, тако да се чак није знало ни на ком су месту у албанском шампионату!

„Чак је и боље што ништа не знамо о „17 Ненторију“. У сусрет ћемо ући крајње озбиљно и опрезно, а у таквим ситуацијама тешко губимо. Верујем да смо бољи од представника Албаније и да ћемо се из Тиране вратити непоражени“, истицао је тада чувени халф са Чаира Стеван Андрејевић.

Радничког је у Тирани дочекао пун стадион „Кемал Стафа“ и 30.000 ватрених домаћих присталица.

„Ми изашли на загревање, а трибине од мермера! И крећу да се пуне редом, као парадајз у флаше! Нема седења где ко хоће, већ се седа редом – један до другог, док се тај ред не попуни, а затим униформисана лица усмеравају наредну групу навијача у следећи ред! Током утакмице су гласно бодрили своју екипу, али према нама није било никаквих упућених увреда или скандирања, нити је нешто бацано са трибина“, каже сведок дешавања крилни нападач Миодраг „Реџа“ Стојиљковић.

Нишки тим се у главном граду Албаније определио за дефанзивну тактику, уморан и исцрпљен од дугог и напорног пута до Тиране аутобусом фабрике пумпи „Јастребац“. Јунак сусрета био је чувар мреже Драган Пантелић, који је у неколико наврата спасио свој тим сигурног пораза.

У следећем наставку: ПАНТЕЛИЋ САЧУВАО МРЕЖУ И У АТИНИ