POLA VEKA OD TRIJUMFA U BALKANSKOM KUPU (3) – VELIKO FINALE

Posle osvajanja prvog mesta u grupi, ispred grčkog Panioniosa i predstavnika Albanije „17 Nentorija“, Radnički se plasirao u finale Balkanskog kupa, a tamo ga je čekao turski Eskišehirspor, koji je u svojoj grupi bio uspešniji od Lokomotive iz Sofije i rumunske Konstance.

Žreb je odlučio da Radnički u prvoj finalnoj utakmici bude domaćin. U redovima niškog tima smatrali su da bi pobeda od dva gola razlike bila dovoljna da u revanšu sačuvaju prednost i trijumfuju u Balkanskom kupu.

„Naš protivnik u finalu je izuzetno opasan na svom terenu, savladao je Lokomotivu iz Sofije sa 3:0 i Konstancu iz Rumunije sa 2:1. Moramo već u prvom meču obezbediti dovoljnu prednost, koja će u revanšu biti nenadoknadiva“, priželjkivao je tada u izjavama ubedljiv trijumf trener niškog tima Đorđe Kačunković.

Samouveren je bio i krilni napadač Miodrag „Redža“ Stojiljković.

„Pobeđujemo sa najmanje 2-3 gola razlike. Želimo pehar Balkanskog kupa, što bi nam bila dobra satisfakcija za ovojesenje neuspehe u prvenstvu“.

Međutim, gledaoci na Čairu, po izuzetno hladnom vremenu, videli su samo jedan pogodak. Radnički je slavio golom Milana Dovedana u 64. minutu, nakon jedne od mnogobrojnih gužvi u kaznenom prostoru gostujućeg tima. Lopta je nekoliko puta upućivana na gol Fuata i odbijana u polje, da bi na kraju došla do desnog beka Radničkog koji je šutirao sa 17 metara po zemlji. Činilo se da će to biti lak posao za sigurnog čuvara mreže gostiju, ali mu je lopta na iznenađenje svih prošla kroz ruke i završila u mreži! Do kraja susreta, Radnički je propustio nekoliko izuzetnih prilika da stekne značajniju prednost pred revanš, ali su se njegovi napadači propisno ispromašivali.

U taboru Radničkog nisu bili zadovoljni minimalnom pobedom nad Eskišehirom, smatrajući da gol prednosti nije dovoljna zaliha pred susret u Turskoj. Sa druge strane u turskom timu bili su prezadovoljni rezultatom i činjenicom da će revanš, na njihovom terenu, odlučiti pobednika.

Na revanš u Tursku, ekspedicija Radničkog otputovala je avionom do Istanbula, a zatim autobusom do 300 kilometara udaljenog Eskišehira na istoku zemlje. Ekspedicija Radničkog bila je neprijatno iznenađena potezima domaćina, koji čak nisu našli za shodno ni da dočekaju svog rivala. To je samo donelo dodatnu motivaciju ekipi sa „Čaira“.

Utakmica je odigrana na skoro rasprodatom stadionu Eskišehirspora pred oko 12.000 domaćih navijača. Domaćin je ušao silovito u meč, sa ciljem da već u prvih petnaestak minuta anulira prednost koju su gosti stekli u prvoj utakmici. Međutim, svi napadi Eskišehira završavali su se pred kaznenim prostorom niškog tima, jer je odbrana Radničkog delovala veoma sigurno. Istovremeno, takva igra domaćih otvarala je prostor za brze kontranapade.

Iz jednog takvog kontranapada, tim sa Čaira je i došao do vođstva u 7. minutu. Antić se oslobodio jednog igrača na levoj strani, a zatim idealno pronašao Stojana Nikolića koji se nalazio na ivici kaznenog prostora. Ne čekajući da lopta padne na zemlju, Nikolić je strahovitim volej udarcem pogodio desni gornji ugao gola domaćih. Na stadionu je zavladao tajac. Bio je to hladan tuš za 12.000 bučnih pristalica domaćeg tima.

Vođstvo gostiju nije zbunilo tursku ekipu, koja je nastavila sa silovitim napadima, a takva njihova ofanziva urodila je plodom u 25. minutu. Izjednačujući gol postignut je iz prekida. Dragan Pantelić duže je od dozvoljenog držao loptu u rukama, pa je rumunski arbitar Dinolesku dosudio indirektan udarac na ivici kaznenog prostora. Burhan je kratko loptu dodao do Mudžakida, a ovaj je preciznim udarcem zatresao mrežu Pantelića, koji se bacio, zakačio loptu prstima, ali nije uspeo da je zaustavi.

Do kraja susreta, domaći tim je bezuspešno pokušavao da stigne do vođstva i anulira prednost jugoslovenskog tima, ali je ekipa Radničkog borbenom i zrelom igrom odbijala sve napade turskog predstavnika.

Konačno, sve dileme rešene su pet minuta pre kraja, kada je Stojan Nikolić, po drugi put, primorao Dogana da vadi loptu iz mreže. Na pas Antića, Panić se probio po levoj strani i centrirao, natrčao je Nikolić i udarcem glavom zatresao mrežu za veliko slavlje igrača i rukovodstva Nišlija.

„Ovo su golovi moje karijere! Niko nije srećniji od mene i ovaj susret sa Eskišehirom pamtiću do kraja života“, isticao je tada junak meča Stojan Nikolić.

Objektivna domaća publika nagradila je fudbalere Radničkog aplauzima, a vrhunac je usledio po završetku utakmice, kada su Nišlije sa pobedničkim peharom u rukama istrčali počasni krug.

„Bila je ovo vrlo naporna i teška utakmica, koja je od naših igrača zahtevala maksimum napora. Pobednika je odlučio prvi gol koji smo postigli već na startu susreta. Turci su posle toga delovali prilično ošamućeno, i do kraja ne samo da se nisu sredili, nego nisu Pantelića uopšte ozbiljnije ugrozili“, bio je više nego zadovoljan učinkom celog tima trener Đorđe Kačunković.

Veliki prelazni pehar Radničkom uručio je Aleksandru Jon, generalni sekretar komiteta Balkanskog kupa.

„Balkanski kup, istina nema reputaciju jednog Kupa evropskih šamiona, Kupa kupova ili Kupa UEFE, ali se mi osećamo isto tako zadovoljno kao da smo osvojili i neki od tih poznatijih kupova. Ovo nam je prvi trofej koji smo osvojili na međunarodnoj sceni, ali se nadam da neće valjda biti i poslednji“, govorio je kapiten Ljubiša Rajković.