POLA VEKA OD TRIJUMFA U BALKANSKOM KUPU (1)

Pre tačno pet decenija Fudbalski klub Radnički osvojio je jedini internacionalni trofej – Balkanski kup, savladavši u dve finalne utakmice turski Eskišehirspor rezultatima 1:0 i 2:1.

Na proleće, te 1975. godine, nakon decenijske pauze, Radnički iz Niša ponovo je nastupao u evropskim takmičenjima. Tim sa Čaira je, u stvari, poslednji put u međunarodnim okvirima učestvovao u leto 1964. godine, u tadašnjem Rapan kupu, kada je u grupi sa Gvardijom (Poljska), Emporom (DR Nemačka) i Norčepingom (Švedska) zauzeo poslednje mesto.

Kakve će sreće ovog puta biti niški tim? Da li će se, sa velikim zakašnjenjem, iskupiti za neuspeh u Rapan kupu? Ima li niški sastav kvalitet za trijumf u svojoj grupi? Bila su samo neka od pitanja koja su kružila među navijačima Radničkog uoči početka takmičenja u Balkanskom kupu koji se tradicionalno odigravao u kalendarskoj godini. Mečevi grupne faze su se odigravali tokom prolećnog dela, dok su dve finalne utakmice bile predviđene za kasnu jesen iste godine.

S obzirom na imena rivala u grupi, šanse Nišlija da osvoje prvo mesto i plasiraju se u finale – izgledale su realno. Protivnici su bili grčki Panionios i albanski predstavnik 17 Nentori.

„Suvišno je potencirati da nam je i te kako stalo do uspeha u ovom takmičenju. Igrači to, takođe dobro znaju, pa verujem da će zaigrati punom snagom i učiniti sve kako bi se što bolje plasirali“, govorio je pred start Balkanskog kupa generalni sekretar Miodrag Knežević.

Radnički je takmičenje u Grupi B otvorio pobedom na svom terenu protiv grčkog Panioniosa 2:0 (1:0). Naš tim je poveo golom Slobodana Antića u 10. minutu. Kovačev je prošao je po desnoj strani i centrirao do Antića, koji je primio loptu na ivici kaznenog prostora i preciznim šutem zatresao mrežu nemoćnog golmana Filisa. Da trener Đorđe Kačunković nije pogrešio kad je odlučio da Kovačeva prekomanduje u napad potvrdilo se u 64. minutu kada je golman grčkog tima ponovo morao da vadi loptu iz mreže. Strelac je bio niko drugi do Trajče Kovačev..

Tri nedelje nakon pobede nad grčkim timom, usledilo je gostovanje albanskom predstavniku „17. Nentori“. Ekipa iz Tirane bila je potpuna nepoznanica. Zanimljiva je činjenica da Albanci i pored uredno predatog zahteva, nisu o sebi dostavili nikakve podatke, tako da se čak nije znalo ni na kom su mestu u albanskom šampionatu!

„Čak je i bolje što ništa ne znamo o „17 Nentoriju“. U susret ćemo ući krajnje ozbiljno i oprezno, a u takvim situacijama teško gubimo. Verujem da smo bolji od predstavnika Albanije i da ćemo se iz Tirane vratiti neporaženi“, isticao je tada čuveni half sa Čaira Stevan Andrejević.

Radničkog je u Tirani dočekao pun stadion „Kemal Stafa“ i 30.000 vatrenih domaćih pristalica.

„Mi izašli na zagrevanje, a tribine od mermera! I kreću da se pune redom, kao paradajz u flaše! Nema sedenja gde ko hoće, već se seda redom – jedan do drugog, dok se taj red ne popuni, a zatim uniformisana lica usmeravaju narednu grupu navijača u sledeći red! Tokom utakmice su glasno bodrili svoju ekipu, ali prema nama nije bilo nikakvih upućenih uvreda ili skandiranja, niti je nešto bacano sa tribina“, kaže svedok dešavanja krilni napadač Miodrag „Redža“ Stojiljković.

Niški tim se u glavnom gradu Albanije opredelio za defanzivnu taktiku, umoran i iscrpljen od dugog i napornog puta do Tirane autobusom fabrike pumpi „Jastrebac“. Junak susreta bio je čuvar mreže Dragan Pantelić, koji je u nekoliko navrata spasio svoj tim sigurnog poraza.

U sledećem nastavku: PANTELIĆ SAČUVAO MREŽU I U ATINI