Golmanska tradicija oduvek je bila na strani Radničkog. Dovoljno je samo reći da su među stativama bili Miodrag Knežević Knez, Dragan Pantelić Panta, Zoran Milenković Zajko, Ivan Ranđelović Šmuci, pa onda nastaviti sa mlađima koje uspešno predvodi Aleksandar Jovanović… Ne treba trošiti previše reči i nemoguće je pobrojati sve čuvare mreže koji su se isticali na Čairu. Sadašnji trio na golu specifičan je po tome što je sastavljen isključivo od Nišlija, a Dimitriju Stevanoviću i Urošu Kitanoviću pridružio se Nikola Vasiljević.
Sa golmanima od početka sezone uspešno radi trener Igor Pavlović.
–Mi smo jedna mini grupa unutar ekipe, zadovoljan sam kako to ide. Počeli smo sa radom na fizičkoj pripremi, sada smo dodali i taktičke elemente, to je neophodno jer su nam počele utakmice. Svi su zdravi i orni, problema nema, kaže Pavlović koji sa Dimitrijem Stevanovićem i Urošem Kitanovićem radi od prvog dana.
-Što se tiče njihovog odnosa prema radu tu nema šta da se zameri. Ispunjavaju maksimalno svoje obaveze i posvećeni su. Možda je njihov najveći nedostatak to što nemaju utakmice u nogama. Oni rade izuzetno na treninzima, ali sve je to malo teže kada nema dovoljno takmičarskih utakmica. Da na mečevima vidimo dokle su stigli, kako donose odluke, reaguju u datim situacijama. Dimi je već branio i prethodne sezone, a i na prošlogodišnjim pripremama. Nije primio pogodak za cele prošle pripreme, evo i sada je isto. Gledam da ga posavetujem, nije lako za njega, mlad je, nema iskustvo i kontinuitet i onda je teže da se privikne. Zato nam ove pripreme mogu pružiti puno informacija.
Novalija u timu je Nikola Vasiljević.
–Imam izuzetno mišljenje o njemu. Pratio sam ga kada se tek pojavio u Surdulici, prošlo je dosta vremena od tada. Malo ni on nije imao taj kontinuitet, nije nastavio da se razvija u pravcu u kome je krenuo. I on dolazi iz perioda kada nije imao mnogo utakmica. Zato dosta radimo, razgovaramo, da se stekne samopouzdanje. Bitno je da smo se uklopili i njemu se dopada sistem rada, dobro je prihvaćen, poklopilo se sve.
Pavlović, koji je i sam nekada bio golman, kaže da se situacija dosta promenila u odnosu na ranije.
–Posao golmana danas je veoma težak i specifičan. Ne traži se samo da brani, kao nekada. Sada mora da brani gol, prostor, onda mora i da dobro igra nogama, da učestvuje u fazi napada. To je sada jedan igrač više u ekipi i mnogo puta preko golmana sa jedne na drugu stranu prelazi težište igre. Zahtevna i specfična situacija, fudbaleri samo u polju, a golmani moraju pokriti i jedno i drugo i da budu dobri na liniji.
Radnički će ove polusezone imati niški trio na golu, a trener nam je otkrio šta karatkteriše svakog od njih.
–Dimi je dobro, fino i lepo vaspitano, kulturno dete, što možda nije dobro za ovaj posao. Neophodan je malo taj pozitivan bezorbazluk. Stalno mu to govorim i on pokušava sa vremena na vreme da to menja. Međutim, to je i do karktera, godina iskustva, imaće vremena da on to još malo koriguje. I Nikola Vasiljević je dosta miran. Voleo bih da ga više čujem da govori, da pokaže autoritet. Trebaće nam jedan lider, a ja bih voleo da to bude on i da sve kreće od gola, da drži ekipu zategnutu. Urke je mnogo vredan i radan, pošten momak. On ima tu dozu bezobrazluka, drskosti, ali nažalost startuje sa te nezavidne treće pozicije. Nema utakmica, ali veoma dobro radi na treninzima, a nekada je potrebno da se izmeri i na utakmici dokle je sve stiglo sa njim. Lepo je za klub i grad što su to sve niška deca. Zato što osećaju klub, znaju šta znači Radnički, to je njihov klub I znaju šta znači da brane boje svog grada i kluba.
KONKURENCIJA I PRIJATELJSTVO
Iako su jedni drugima konkurencija na terenu, van terena čuvari mreže su veliki prijatelji. Pogotovo Dimitrije i Uroš, o kojima se gotovo nikada ne govori odvojeno. Vasiljević je od dolaska samo stigao da se uklopi u dobro društvo.
Dimitrije Stevanović fudbalom se bavi od šeste godine, a u Radnički je stigao sa 15 godina. Za prvi tim debitovao je je sa nepunih 18 godina. To je do dana današnjeg ostalo nešto što ga motiviše.
–To je za mene bilo neverovatno, ne dešava se često da mladi igrač, pogotovo golman debituje u tim godinama. Vezao sam sedam utakmica, branio sam dobro i to mi je jedno veliko iskustvo. Teška je to bila situacija, specifična, ali to je prilika da se mladi bore za sebe.
Imao je Stevanović od koga da uči na Čairu i “krade” zanat.
–Mnogo je tu dobrih golmana bilo, ja sam gledao da od svakog uzmem ono što je meni potrebno. Nikada nisam gledao da li je to mlađi ili stariji golman važno je da se usavršavamo. Meni, eto, nije bilo teško ni da idem na kaljenje, bio sam godinu dana u Budućnosti iz Popovca i mnogo mi je značilo što sam branio u kontinuitetu. Lepo je što će sada za mrežu biti zadužene Nišlije, gradska deca za gradski klub, to je posebna draž.
Još jedno niško dete Uroš Kitanović vredno čeka svoju šansu u Radničkom, za koji uvek ponosno ističe da je za njega jedna posebna emocija.
–Fudbalom sam počeo da se bavim sa pet godina. Na prvi trening odveo me stric, dva starija brata trenirala su fudbal i ja sam krenuo sa njima. Takođe su me on i otac vodili na Čair da gledam utakmice, uvek je to izazivalo neke posebne emocije u meni, Radnički je bio i ostao moja prva ljubav. Pre Radničkog bio sam Zvezdi gde sam dosta napredovao, bilo je korisnih saveta. Mnogo sam sazreo i fudbalski i životno, jer sam živeo sam u hotelu. Kada se ukazala šansa da se vratim, nisam razmišljao mnogo, jer – najlepše je kući. Još uvek čekam svoju šansu da i zvanično debitujem, do sada sam branio samo na prijateljskim mečevima. Dosta je komplikovano, najmlađi smo Dimi i ja, plus smo golmani.
Kada je sa šalom Meraklija izlazio na utakmice mlađih kategorija, kao što je to radio Aleksandar Jovanović, pokupio je simpatije svih Meraklija.
–Acu sam gledao kao mali, on je bio i ostao moj idol. Pratim njegovu karijeru i kada je otišao u Dansku, kasnije u Španiju. To sam pokupio od njega. To je bila amajlija, a i protivnicima nije bilo svejedno, čudili su se. Donosilo mi je sreću, iskreno, mislim da nisam primio pogodak kada sam imao taj šal sa sobom.
Najiskusniji među njima, ali i onaj sa najmanjim stažom u klubu u kojem je ponikao je Nikola Vasiljević.
–Mnogo puta sam pričao u poslednje vreme o tome, ali zaista mi je drago što sam se vratio. Mnogo je dobrih momaka tu, atmosfera je odlična i to me je najviše obradovalo. Sada jedva čekam da debitujem pred našim navijačima i da se prvenstvo nastavi. Znamo ciljeve i šta nam je činiti.
Mlađe kolege poznaje od ranije.
–Jesam ja pre deset godina otišao iz Niša, ali pratim sve, poznajem prilke. Sa momcima sam dugo u kontaktu. Odličan je taj naš tim, dobro sam se uklopio, prihvaćen sam od strane saigrača i to je za sada ok. Dopada mi se i rad trenera Igora Pavlovića, koji odlično radi, treninzi su nam dobri i baš sam zadovoljan.
Do sada je on bio taj koji sluša saveta, a sada se situacija promenila, pa se od njega očekuje da mladima bude uzor.
-Pokušaću da im pomognem koliko mogu, da ih posavetujem. Ono što je za njih najbitnije jeste da budu strpljivi, da ne planu na prvu, da sačekaju svoju šansu. Prilika da se pokaže znanje uvek dođe, samo je treba sačekati. Učio sam i ja od starijih i naravno da sam tu za svakog saigrača.
KAKO GOLMANI VIDE JEDAN DRUGOG?
Golmanski trio dobio je zadatak da u tri reči, koje im prvo padnu na pamet, opiše onu drugu dvojicu.
Nikola Vasiljević
Dimitrije Stevanović: Dobar, pošten, profesionalac.
Uroš Kitanović: Pozitivan, brz, radoznao.
Dimitrije Stevanović
Nikola Vasiljević: Visok, pozitivan, profesionalac.
Uroš Kitanović: Dobar, vredan, strpljiv
Uroš Kitanović:
Nikola Vasiljević: Visok, iskusan, kvalitetan.
Dimitrije Stevanović: Iskren, pozitivan, borben.
