На Чаир су ове зиме стигла озбиљна појачања. Међу звучнијим именима налазе се и некадашњи репрезентативци Србије Андрија Луковић и Марко Петковић. Први је са омладинском селекцијом освојио злато на Европском првенству, други је био капитен младе репрезентације, а обојица су сложни у једном – у Ниш долазе у најбољим фудбалским годинама, спремни да пруже свој максимум.
– Долазак овде гледам као добру прилику да се представим и нишкој публици, да ме упознају мало боље и да помогнем клубу да на крају направимо успех. То је, у овом моменту, да не стрепимо за нешто до краја, већ да у последњих пар кола – будемо растерећени. Раднички је клуб са богатом традицијом, поклопили су нам се интереси, сматрам да у овом моменту могу да помогнем, али и да клуб помогне мени – говори Андрија Луковић.
Сагласан са њим је искусни Марко Петковић.
– Мислим да нема потребе да напомињем да сам дошао у велику клуб. Тренутна позиција на табели није реална, Ниш је генерално фудбалски град, а ја имам искуства да помогнем. Били су неки разговори и на прошлог лета, тада се није поклопило, сада јесте. Желео сам и сам да се вратим у српски фудбал и на фудбалску мапу.
Велика су очекивања од играча, свесне су тога и новајлије.
– Очекује се сигурно доста од нас, и људи из клуба и наши навијачи, али је најбитније да идемо утакмицу по утакмицу, да на почетку буду позитивни резултати и да полако поправљамо позицију на табели. Много ми је драго што ћу моћи да будем домаћин у Нишу, знам колико људи воле фудбал, да долазе да бодре своју екипу и ја се надам да ће тако бити и на пролеће, јер нам је подршка преко потребна, – каже Петковић, који додаје да је спреман да помогне млађима, јер је уз Kолинса Фаја сада најстарији у екипи.
– Не бих ја волео да будем лидер по годинама. То нисам волео ни као млађи. Лидер треба да се покаже на терену, да буде узор на и ван њега. Спреман сам за сваку улогу. Додуше, нисам имао прилику, никада до сада, да се борим за опстанак, али ту смо да се боримо. Само да добро почнемо па ћемо после лако, јер тада онда и атмосфера бити позитивнија.
Андрија Луковић пратио је утакмице Радничког и каже да је његов тим играо боље него што табела показује.
– Гледао сам Раднички, нисмо заслужили да будемо претпоследњи. Екипа је прелако примала голове у финишу неких утакмица, томе су можда допринели и неискуство и пад концентрације. На нама искуснијима је да сада преузмемо одговорност, да подржимо млађе, да им предочимо да су грешке саставни део игре и да само морају да иду напред. Били су добри, верујем да ће уз искусне играче који су сад дошли да буду доста стабилнији. Идемо корак по корак, фокусирамо се увек само на следећег наредног противника и верујем да ће све бити како треба.
Припреме у Белеку теку по плану, одигране су две утакмице, остају још две, а ноге су већ сада фудбалски речено “тешке”.
– Уморан сам, то је нормално. Ово је ударни део припрема, сада на две-три недеље до почетка сезоне. Имамо победу и пораз, мада, сада су резултати у другом плану, битна је чињеница да идемо напред, да исправљамо грешке и да се уигравамо. Важно је само да наставак првенства дочекамо здрави и спремни, – говори Луковић, а Петковић додаје да му овакав умор прија.
– Млађи можда нису успели да прођу толико. Kада дође овај период да ноге буду тешке, то код мене изазива осећај среће, јер знам да ће после пар дана бити све како треба. То је база која се прави, да би нас одржала што здравијим, што спремнијим за даље. Лепо радимо за сада, све иде по плану, услови су заиста изванредни. Верујем да испуњавамо оно што је зацртано.
БЕЛАKОВИЋ И СТАЈИЋ ОДЛИЧНИ ЦИМЕРИ
Луковић собу, али и многе животне теме, у Белеку дели са Немањом Белаковићем.
– Добар је Белак цимер, добио је тај ударац против Kарвине, морао раније да изађе из игре, па је то тренутно у фокус код њега. Што се других ствари тиче, имамо доста заједничких тема. Он има двоје деце, ја једно, причамо о томе. Гледамо доста и Афрички куп нација и тако „убијамо“ време.
Петковић је за цимера добио младог Милорада Стајића.
– Тек сам сада упознао цимера. Одличан је, не жалим се. Причамо, дошли смо и до закључка да имамо заједничке познанике. Мали Стаја је прави професиналац, али је и доста емотиван, то мора да коригује и то га саветујем. Дружимо се сви генерално, говоримо о фубалским темама, уз традиционални чај.
ДВОЦИФРЕНИ ПО БРОЈУ ПРИПРЕМА
И један и други дуго су у фудбалу, па у ногама имају двоцифрен број припрема. За клупски сајт открили су које су им остале најупечатљивије.
– Памтићу те своје друге или треће припреме са Радом. Kада сам после пет дана морао да напустим базу и да одем да потпишем уговор са ПСВ-ом. Тада је промоција била на пуном стадиону пред 35 000 људи у Ајндховену, они су у то време играли Лигу шампиона, то ми је остало урезано у сећању. Kада сте затворени 15 дана на припремама, буде ту свега и свачега, што је у том моменту смешно, али је то немогуће препричати, јер другима не би било интересантно – прича Луковић у даху.
Петковић се каже не сећа тих детаља, али једну занимљивост везује за боравак у Спартаку из Москве.
– Они дозвољавају да на припреме водите породицу, то је, ето, за нас чудно. Они три пута годишње иду на припреме и на те прве свако може да поведе жену, децу.
РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ДВОЈАЦ
Осим што су новајлије у редовима Радничког, заједнички су им и наступи за репрезентацију. Андрија је са омладинцима освојио и злато на првенству Европе.
– Велики је успех заиста и даље се прича о тома, иако је прошло више од једне деценије. Драго ми што смо исписали историју. Репрезентација је посебна емоција то се не описује речима. Играо сам после и за младе, лепо искуство.
Марко је био капитен младе репрезентације, а бележи и неколико наступа и за А селекцију.
– Част је носити дрес Србије и велика одговорност. Посебне су ту емоције, не могу се упоредити са оним када играте професионално, наравно да ми је драго што сам и ту оставио траг.
